1 Мојсијева 2
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
2 Тако су довршени небо и земља и све на њима.
Седми дан – одмор
2 До седмога дана Бог доврши своја дела, а седмога дана се одмори од свих својих дела. 3 Бог благослови седми дан и учини га светим, јер се седмога дана одмарао од свих својих дела стварања.
4 То је повест о небу и земљи – како су створени када је ГОСПОД[a], Бог, начинио земљу и небо.
Еденски врт
5 Још није било пољског грмља на земљи и нису још никле пољске биљке, јер ГОСПОД, Бог, још није пустио кишу на земљу и није било човека да земљу обрађује, 6 него се магла дизала са земље и натапала сву површину тла.
7 ГОСПОД, Бог, обликова човека од земљиног праха[b], у ноздрве му удахну дах живота, и човек постаде живо биће. 8 Потом ГОСПОД, Бог, засади врт у Едену, на истоку, и тамо смести човека кога је обликовао. 9 ГОСПОД, Бог, учини да из земље израсте сваковрсно дрвеће примамљивог изгледа и добро за јело, а насред врта дрво живота и дрво спознања добра и зла.
10 Из Едена је текла река да наводњава врт, а оданде се гранала на четири главне реке. 11 Прва се зове Пишон и тече око целе земље Хавиле, у којој има злата. 12 Злато те земље је изврсно, а у њој има и мирисних смола и оникса. 13 Друга река се зове Гихон и тече око целе земље Куш. 14 Трећа река се зове Тигар и тече источно од Асирије. Четврта река је Еуфрат.
15 ГОСПОД, Бог, узе човека и стави га у еденски врт, да га обрађује и стара се о њему.
16 ГОСПОД, Бог, заповеди човеку: »Са сваког дрвета у врту слободно једи, 17 али са дрвета спознања добра и зла да ниси јео! Јер, када будеш са њега јео, сигурно ћеш умрети.«
18 Онда ГОСПОД, Бог, рече: »Није добро за човека да буде сам. Начинићу му помагача као што је он.«
19 Тада ГОСПОД, Бог, од земље обликова све животиње и све птице, па их доведе пред човека, да види како ће их овај назвати. И како год је човек назвао неко живо биће – тако му је било име. 20 Тако човек даде имена свакој врсти стоке, птица и дивљих животиња.
Али за човека се не нађе помагач као што је он. 21 Зато ГОСПОД, Бог, учини да човек западне у дубок сан и, док је овај спавао, извади му једно ребро и то место затвори месом. 22 Од ребра извађеног из човека ГОСПОД, Бог, сазда жену и доведе је пред човека.
23 Човек рече:
»Ево најзад кости од мојих костију
и тела од мога тела.
Нека се зове жена,
јер је из човека[c] узета.«
24 Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и биће једно тело.
25 А обоје су били голи, и човек и његова жена, и нису се стидели.
Copyright © 2003 by Bible League International