Add parallel Print Page Options

Преображење

(Мк 9,2-13; Лк 9,28-36)

17 Шест дана касније, Исус са собом поведе Петра, Јакова и његовог брата Јована. Доведе их на једну високу гору, где су били сами, и пред њима се преобрази. Лице му засја као сунце, а одећа постаде бела као светлост. Тада се пред њима појавише Мојсије и Илија и почеше да разговарају са Исусом.

Петар рече Исусу: »Господе, добро је што смо овде. Ако хоћеш, подићи ћу овде три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну.«

Док је он још говорио, засени их сјајан облак и из облака се зачу глас који рече: »Ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи! Њега слушајте!«

Када су то чули, ученици падоше ничице и веома се уплашише.

Тада им Исус приђе и дотаче их, говорећи: »Устаните и не бојте се.«

А када су подигли поглед, не видеше никог осим Исуса.

Док су силазили са горе, Исус им заповеди: »Ником не причајте о овом што сте видели док Син човечији не устане из мртвих.«

10 А ученици га упиташе: »Зашто онда учитељи закона говоре да прво треба да дође Илија?«

11 »Илија ће доћи«, одговори им он, »и све обновити. 12 Али кажем вам: Илија је већ дошао, а они га нису препознали, него су с њим учинили како им се прохтело. Тако ће и Син човечији страдати од њих.«

13 Тада његови ученици разумеше да им говори о Јовану Крститељу.

Read full chapter