Анђео и мали свитак

10 Тада видех још једног силног анђела како силази са неба. Био је обучен у облак, а на глави му је била дýга. Лице му је било као сунце, а ноге као стубови ватре. ² У руци је имао мали, отворен свитак. Он десном ногом стаде на море, а левом на копно, ³ па из свега гласа повика – као лав када риче. А када је повикао, седам громова проговори својом тутњавом.

⁴ Када је седам громова проговорило, хтедох да пишем, али са неба чух глас који рече: »Запечати то што је седам громова говорило и то немој да пишеш.«

⁵ Тада анђео кога сам видео како стоји на мору и на копну диже десницу према небу ⁶ и закле се Оним који је довека жив, који је створио небеса и оно што је на њима, и земљу и оно што је на њој, и море и оно што је у њему: »Нема више одлагања^[a]! ⁷ Него, оних дана када се огласи седми анђео, када затруби, биће довршена Божија тајна, као што је он својим слугама пророцима и објавио.«

⁸ Тада ми се поново обрати глас који сам чуо са неба и рече: »Иди и узми отворени свитак из руке анђела који стоји на мору и на копну.«

⁹ И ја одох к анђелу и рекох му да ми дâ онај мали свитак, а он ми рече: »Узми га и поједи. Загорчаће ти стомак, али ће ти у устима бити сладак као мед.«

¹⁰ Ја узех свитак из анђелове руке и поједох га. У устима ми је био сладак као мед, али ми, када га поједох, загорча стомак.

¹¹ Онда ми рекоше: »Треба опет да пророкујеш о многим народностима, народима, језицима и царевима.«