Долазак Светог Духа

2 На празник Педесетнице, сви су били окупљени на истом месту. ² Изненада се зачуо звук, сличан хучању снажног ветра, и испунио целу кућу у којој су седели. ³ Тада им се појавило нешто налик на раздељене огњене језике, те је на свакога од њих сишао по један. ⁴ Сви су били испуњени Светим Духом, па су почели да говоре другим језицима, како им је већ Дух давао да говоре.

⁵ Тада је много побожних Јудеја, који су дошли из сваке земље под небом, боравило у Јерусалиму. ⁶ Кад се зачуо онај звук, много људи се окупило тамо. Били су збуњени, јер је свако од њих чуо како се говори на његовом језику.

⁷ Питали су се у чуду: „Зар нису сви ови што говоре Галилејци? ⁸ Па како онда говоре језиком земље у којој смо рођени? ⁹ Овде су Парћани, Међани, Еламити, људи из Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Мале Азије, ¹⁰ Фригије, Памфилије, Египта, из либијских предела код Кирине, посетиоци из Рима ¹¹ – заједно Јевреји и обраћеници на јудејску веру – Крићани и Арапи. Сви ми слушамо ове људе како нашим језиком говоре о великим Божијим делима!“ ¹² Сви су били изван себе, па су, збуњени, питали једни друге:

„Шта све ово значи?“

¹³ Други су, опет, терали шегу на њихов рачун говорећи:

„Ма, напили су се они слаткога вина!“

Петров говор

¹⁴ Тада Петар са осталих једанаест апостола стаде пред њих и гласно им се обрати: „Слушајте ме сви ви – Јевреји и сви који живите у Јерусалиму, знајте ово и саслушајте моје речи. ¹⁵ Нису ови људи пијани – као што ви мислите, јер је тек девет сати ујутро^[a]. ¹⁶ Ради се о ономе што је рекао пророк Јоил:

²² Зато, народе израиљски, послушај ове речи: Исус Назарећанин је био човек чије је посланство Бог потврдио пред вама моћним делима, чудима и знацима које је учинио преко њега, док је био међу вама. Ви то и сами знате. ²³ Ипак, Бог је у складу са својом унапред одређеном намером и предзнањем, допустио да буде предан вама, а ви сте га, посредством безаконика, приковали на крст и убили. ²⁴ Али Бог га је ускрсао из мртвих ослободивши га од власти смрти, јер смрт није могла да овлада њиме. ²⁵ Давид је за Исуса рекао следеће:

²⁹ Драга браћо, с пуним поуздањем тврдим да је родоначелник Давид умро и био сахрањен, а његов гроб је ту, међу нама, до дана данашњега. ³⁰ Но, како је Давид био пророк, знао је да се обећање које му је Бог уз заклетву дао односи на једног од његових потомака који ће наследити његов престо. ³¹ Он је то унапред видео, те је навестио Христово ускрсење: ’Није био препуштен Свету мртвих, нити му је тело иструнуло.’

³² И баш тог Исуса је Бог подигао из мртвих, чему смо сви ми сведоци. ³³ И пошто је подигнут с десне стране Бога, он је од Оца примио обећаног Светог Духа и излио ово што видите и чујете. ³⁴ Давид се, наиме, није узнео на небо, а ипак је рекао:

³⁶ Стога, нека сав дом Израиљев поуздано зна да је оног Исуса, кога сте ви разапели, Бог учинио Господом и Христом.“

³⁷ Ове Петрове речи су дубоко ожалостиле срца окупљених, те су упитали апостоле: „Браћо, шта треба да радимо?“

³⁸ Петар им је одговорио: „Покајте се, па нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење греха; онда ћете примити дар – Духа Светог. ³⁹ Њега је Христос обећао вама, вашем потомству и онима који живе далеко одавде, свима које позове Господ Бог наш.“

⁴⁰ Петар их је још дуго уверавао и опомињао: „Избавите се од овог изопаченог нараштаја.“ ⁴¹ Они који су прихватили његову поруку су били крштени. Тог дана се око три хиљаде људи придружило Цркви.

Живот првих хришћана

⁴² Сви ученици су били истрајни у слушању апостолског учења, у заједништву, у заједничким обедима и молитвама. ⁴³ Сви су били испуњени страхопоштовањем, јер су апостоли чинили многа чуда и знаке. ⁴⁴ Они који су поверовали били су стално заједно и све им је било заједничко. ⁴⁵ Продавали су своја имања и остале вредности и делили сваком према његовој потреби. ⁴⁶ Сваког дана су се једнодушно окупљали у храму, састајали се на заједничким обедима по кућама и примали храну искрена и радосна срца ⁴⁷ хвалећи Бога. Зато су уживали благонаклоност целог народа, а Господ је сваког дана умножавао број спасених.