Revised Common Lectionary (Complementary)
1 Дођите да кличемо ГОСПОДУ,
да радосно вичемо Стени нашег спасења!
2 Изађимо пред њега с песмом захвалницом,
радосно му псалме извикујмо.
3 Јер, ГОСПОД је велики Бог
и велики Цар над свим боговима.
4 У руци су му дубине земљине
и његови су врхунци планина.
5 Море је његово, он га је начинио,
и његове су руке саздале копно.
6 Дођите да се поклонимо и савијемо колена,
да клекнемо пред ГОСПОДОМ, нашим Творцем.
7 Јер, он је наш Бог,
а ми народ његовог пашњака,
стадо које својом руком води.
Данас ако му чујете глас,
8 »нека вам не отврдне срце
као код Мериве,
као онога дана код Масе у пустињи,
9 где су ме ваши праоци
искушавали и проверавали,
иако су гледали моја дела.
10 Четрдесет година гнушао сам се тога нараштаја.
Рекох: ‚Они су народ који у срцу застрањује;
моје путеве нису упознали.‘
11 Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«
9 Онда Мојсије рече Аарону: »Реци целој израелској заједници: ‚Дођите пред ГОСПОДА, јер је чуо ваше гунђање.‘«
10 Док је Аарон говорио целој израелској заједници, они погледаше према пустињи, а оно – Слава ГОСПОДЊА показа се у облаку.
11 ГОСПОД рече Мојсију: 12 »Чуо сам гунђање Израелаца. Овако им реци: ‚Вечерас ћете јести меса, а ујутро ћете се најести хлеба. Тада ћете спознати да сам ја ГОСПОД, ваш Бог.‘«
13 Те вечери долетеше препелице и прекрише табор. Ујутро је око табора лежао слој росе, 14 а када је роса испарила, на пустињском тлу појавише се танке љуспице сличне слани која се нахвата на земљи. 15 Када су Израелци то видели, упиташе један другог: »Шта је то?« јер нису знали шта је.
Мојсије им рече: »То је хлеб који вам је ГОСПОД дао да једете. 16 Ево шта је ГОСПОД заповедио: ‚Свако нека сакупи онолико колико му треба. Узмите један омер[a] по човеку, према броју чељади у шатору.‘«
17 Израелци тако и учинише. Неки сакупише много, а неки мало. 18 Када су то измерили у омерима, видеше да ко је сакупио много, није имао сувише, а ко је сакупио мало, није имао премало – свако је сакупио колико му је требало за јело.
19 Тада им Мојсије рече: »Нека нико не оставља ништа за ујутро!«
20 Али неки не послушаше Мојсија, него оставише мало и за ујутро, и то се уцрвља и усмрде. И Мојсије се разгневи на њих.
21 Тако је сваког јутра свако сакупио колико му је требало за јело. А када би огрејало сунце, оно што нису покупили истопило би се.
Једно у Христу
11 Зато имајте на уму да сте некада ви, незнабошци по рођењу[a], које су звали »необрезање« они који себе зову »обрезање« – извршено руком на телу – 12 били без Христа, отуђени од израелске заједнице и странци у односу на савезе обећања, без наде и без Бога у свету. 13 А сада сте се, у Христу Исусу, ви који сте некада били далеко, приближили Христовом крвљу.
14 Јер, он је наш мир. Он је од двога начинио једно и у свом телу разорио непријатељство, тај преградни зид раздвајања, 15 обеснаживши закон заповести са његовим одредбама, да у себи, од двојице, створи једног новог човека – тако успоставивши мир – 16 и да у једном телу, посредством крста, којим је усмртио непријатељство, обојицу потпуно помири с Богом. 17 Он је дошао и проповедао мир вама далеко и мир онима близу. 18 Кроз њега и једни и други, у једном Духу, имамо приступ Оцу.
19 Стога, дакле, више нисте странци и дошљаци, него суграђани светих и укућани Божији, 20 назидани на темељу апостолâ и пророкâ, а главни угаони камен је сâм Христос Исус. 21 У њему је цела грађевина састављена и расте у свети храм у Господу. 22 У њему се и ви заједно узиђујете, да постанете Божије пребивалиште у Духу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International