Revised Common Lectionary (Complementary)

⁵ Само се у Богу смири, душо моја,
    јер је од њега надање моје.
⁶ Само он је стена моја
    и спасење моје;
заклон мој,
    мене неће уздрмати.
⁷ Од Бога је спасење моје
    и слава моја;
    стена снаге моје,
    уточиште моје је у Богу.
⁸ У њега се уздај увек, народе;
    пред њим срце своје изливајте,
    Бог је наше уточиште. Села

⁹ Само су дах потомци људи,
    лаж су потомци човекови;
на теразијама мерени заједно
    они су од даха лакши.
¹⁰ Не уздајте се у отимачину
    и у грабеж ташту наду не стављајте;
а богатство када се умножи,
    срцем се за њега не везујте.

¹¹ Бог је једно објавио,
    а две ствари ја сам чуо:
да је сила једино Божија,
¹²     да је милост једино Господња;
јер, ти узвраћаш човеку
    по делу његовом.

¹⁴ Проклет да је дан кад сам се родио!
    Не био благословен дан кад ме мајка роди!
¹⁵ А и нек је проклет човек
    што мом оцу благовести –
„Мушко је! Син ти се родио!“ –
    и тако га силно обрадовао.
¹⁶ Нек тај човек буде попут градова
    што је Господ сатро,
    на које се смиловао није.
Нека јутром нарицање слуша,
    а у подне поклич од ратника.
¹⁷ Што ме не усмрти у материци
    и зашто ми моја мајка гроб није постала!
    Што за веке векова не оста утроба јој трудна!
¹⁸ Зашто сам изашао из материце,
    муку и тугу да гледам,
    моји дани у срамоти да дођу свом крају.