The Daily Audio Bible

Сребрне трубе

10 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Направи две трубе од кованог сребра. Оне ће ти служити за сазивање заједнице и за кретање табора на пут. ³ Када обе затрубе, нека се цела заједница окупи пред тобом на улазу у Шатор састанка. ⁴ Ако затруби само једна, нека се пред тобом окупе само поглавари, главе Израелових братстава. ⁵ Када се зачује завијајуће трубљење, нека на пут крену табори на истоку. ⁶ Када се други пут зачује завијајуће трубљење, нека крену табори на југу. Завијајуће трубљење биће знак за покрет. ⁷ Да окупите заједницу, дуните у трубе, али без завијања. ⁸ Нека у трубе дувају свештеници, Ааронови синови. То је трајна уредба за вас из поколења у поколење.

⁹ »Када у својој земљи будете полазили у бој против душманина који вас угњетава, дуните у трубе завијајући. Тада ће вас се сетити ГОСПОД, ваш Бог, и бићете спасени од својих непријатеља. ¹⁰ Тако и у време радости – празникâ који су вам одређени и светковинâ младог месеца – затрубите над својим жртвама паљеницама и жртвама за заједништво, и оне ће бити спомен на вас пред Богом. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.«

Израел одлази са Синајске горе

¹¹ Двадесетог дана другог месеца друге године, облак се подиже са Боравишта сведочанства. ¹² Тада Израелци кренуше из Синајске пустиње, па су путовали од места до места све док се облак није зауставио у пустињи Паран. ¹³ Тако су први пут кренули на заповест коју је ГОСПОД дао преко Мојсија. ¹⁴ Прве су, под својом заставом, кренуле Јудине чете. Њиховом војском заповедао је Наасон син Аминадавов. ¹⁵ Натанаил син Цуаров заповедао је војском Исахаровог племена, ¹⁶ а Елиав син Хелонов војском Завулоновог племена.

¹⁷ Потом је растављено Боравиште, па су кренули и Гершоновци и Мераријевци, који су га носили.

¹⁸ Потом су, под својом заставом, кренуле чете Рувимовог табора. Њиховом војском заповедао је Елицур син Шедеуров. ¹⁹ Шелумиел син Цуришадајев заповедао је војском Симеоновог племена, ²⁰ а Елјасаф син Деуелов војском Гадовог племена.

²¹ Тек тада су кренули Кехатовци, носећи свете предмете, како би Боравиште могло да буде подигнуто пре њиховог доласка.

²² Потом су, под својом заставом, кренуле чете Ефремовог табора. Њиховом војском заповедао је Елишама син Амихудов. ²³ Гамалиил син Педахцуров заповедао је војском Манасијиног племена, ²⁴ а Авидан син Гидонијев војском Венијаминовог племена.

²⁵ На крају су, под својом заставом, кренуле чете Дановог табора, као заштитница свим јединицама. Њиховом војском заповедао је Ахиезер син Амишадајев. ²⁶ Пагиел син Охранов заповедао је војском Асировог племена, ²⁷ а Ахира син Енанов војском Нефталимовог племена.

²⁸ То је био редослед кретања израелских чета када су Израелци кретали на пут.

²⁹ Мојсије рече Ховаву, сину свога таста Реуела Мидјанца: »Полазимо на место за које нам је ГОСПОД рекао: ‚Даћу вам га.‘ Пођи с нама, а ми ћемо бити добри према теби, јер је ГОСПОД Израелу обећао добро.«

³⁰ »Нећу с вама«, одговори овај, »него ћу се вратити у своју земљу, својој родбини.«

³¹ Али Мојсије рече: »Молим те, не одлази од нас. Ти знаш где је у пустињи добро да се утаборимо, па можеш да нам будеш водич. ³² Ако пођеш с нама, делићемо с тобом све оно добро што нам ГОСПОД даје.«

³³ Тако су кренули са ГОСПОДЊЕ горе и путовали три дана. Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза је та три дана ишао пред њима да им нађе место за одмор. ³⁴ Преко дана је ГОСПОДЊИ облак био над њима када су из табора кретали на пут.

³⁵ Кад год је Ковчег полазио, Мојсије је говорио:

³⁶ А када се Ковчег заустављао, говорио је:

Народ тражи да једе меса

11 Народ поче на ГОСПОДЊЕ уши да се жали због својих недаћа. Када их је ГОСПОД чуо, разгневи се. Огањ ГОСПОДЊИ плану међу њима и спали један крај табора. ² Народ завапи Мојсију, па се он помоли ГОСПОДУ, и огањ се угаси. ³ То место прозваше Тавера^[a], јер је огањ ГОСПОДЊИ горео међу њима.

⁴ Људи мешаног порекла који су били међу њима почеше да жуде за другом храном, па Израелци опет узеше да кукају, говорећи: »Е да нам је да једемо меса! ⁵ Сећамо се рибе коју смо бесплатно јели у Египту, па краставаца, диња, празилука, црног и белог лука. ⁶ А сад ископнесмо. Нигде ништа да се једе, само ова мана!«

⁷ Мана је била као зрно коријандера и личила је на смолу. ⁸ Народ је ишао унаоколо и скупљао је, па су је онда млели у ручном млину или је туцали у авану. Кували су је у лонцу или од ње месили лепиње. Укус јој је био сличан укусу нечег што је спремљено с маслиновим уљем. ⁹ Када је ноћу на табор падала роса, падала је и мана.

Мојсије добија седамдесет помоћника

¹⁰ Мојсије је слушао како људи из свих братстава кукају, свако на улазу у свој шатор. ГОСПОД се силно разгневи, и Мојсије се узруја.

¹¹ »Зашто си мене, свога слугу, ударио овим злом?« упита он ГОСПОДА. »Чиме сам те то наљутио да си на мене навалио терет свег овог народа? ¹² Зар сам ја зачео сав овај народ? Зар сам га ја родио, кад ми говориш да га носим на рукама, као што дадиља носи одојче, у земљу коју си уз заклетву обећао њиховим праоцима? ¹³ Где да нађем меса за сав овај народ, који ми стално кука, говорећи: ‚Дај нам да једемо меса!‘ ¹⁴ Не могу сâм да носим сав овај народ – тежак ми је. ¹⁵ Ако ћеш овако са мном, боље ме одмах убиј. Ако сам нашао милост у твојим очима, дај да више не гледам своју пропаст.«

¹⁶ ГОСПОД рече Мојсију: »Доведи ми седамдесет Израелаца за које знаш да су старешине народа и његови надгледници. Нека дођу до Шатора састанка, да с тобом стану тамо, ¹⁷ а ја ћу сићи и тамо ћу разговарати с тобом. Узећу од Духа који је на теби и ставићу га на њих, па ће ти они помагати да носиш терет народа, да не мораш сам да га носиш. ¹⁸ Кажи народу: ‚Освештајте се за сутра, када ћете јести меса. ГОСПОД вас је чуо када сте кукали: »Е да нам је да једемо меса! Било нам је боље у Египту!« Сада ће вам ГОСПОД дати меса и ви ћете га јести. ¹⁹ И нећете га јести само један дан, или два дана, или пет дана, или десет дана, или двадесет дана, ²⁰ него цео месец, док вам не изађе на нос и не смучи вам се, јер сте одбацили ГОСПОДА, који је међу вама, и кукали пред њим, говорећи: »Зашто смо и одлазили из Египта?«‘«

²¹ Мојсије рече: »Народа међу којим се налазим има шест стотина хиљада пешака, а ти кажеш: ‚Даћу им меса да једу месец дана!‘ ²² Зар би им било довољно и да им се покоље сва ситна и крупна стока? Зар би им било довољно и да им се налови сва риба у мору?«

²³ »Зар је рука ГОСПОДЊА прекратка?« рече ГОСПОД Мојсију. »Сада ћеш видети да ли ће се моја реч обистинити или неће.«

Завера против Исуса

(Мт 26,1-5; Лк 22,1-2; Јн 11,45-53)

14 Била су два дана до Пасхе и Празника бесквасног хлеба. Првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да Исуса на превару ухвате и убију. ² »Али не за време празника«, говорили су, »да се народ не побуни.«

Помазање у Витанији

(Мт 26,6-13; Јн 12,1-8)

³ А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца. Док је лежао за трпезом, дође једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, па разби посуду и изли помаст на његову главу.

⁴ А неки почеше да негодују, говорећи један другом: »Чему то расипање помасти? ⁵ Та помаст је могла да се прода за више од триста динара^[a], па да се то раздели сиромасима.«

И строго је изгрдише.

⁶ »Пустите је«, рече Исус. »Зашто је гњавите? Учинила ми је нешто лепо. ⁷ Јер, сиромахе ћете увек имати са собом и моћи ћете да им помогнете кад год хоћете, али мене нећете увек имати. ⁸ Она је учинила што је могла: унапред ми је помазала тело за сахрану. ⁹ Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало еванђеље говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.«

Јуда се договара да изда Исуса

(Мт 26,14-16; Лк 22,3-6)

¹⁰ Тада Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им изда Исуса. ¹¹ А они, када су то чули, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новца, па он поче да тражи повољну прилику да га изда.

Исус једе пасхалну вечеру с ученицима

(Мт 26,17-25; Лк 22,7-14, 21-23; Јн 13,21-30)

¹² Првог дана Празника бесквасног хлеба, када се жртвује пасхално јагње, ученици упиташе Исуса: »Где хоћеш да одемо и да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?«

¹³ Он тада посла двојицу својих ученика рекавши им: »Идите у град и тамо ће вас срести човек који носи крчаг воде. Идите за њим, ¹⁴ па где уђе, тамо реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где ми је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘ ¹⁵ И он ће вам показати велику, намештену и спремљену собу на спрату. Тамо нам спремите.«

¹⁶ И ученици изађоше и одоше у град и нађоше све онако како им је Исус и рекао, па спремише пасхалну вечеру.

¹⁷ Када је пало вече, Исус оде онамо са Дванаесторицом.

¹⁸ »Истину вам кажем«, рече он док су лежали за трпезом и јели, »један од вас ће ме издати, један који са мном једе.«

¹⁹ Они се ражалостише, па почеше један за другим да га питају: »Да нећу ја?«

²⁰ »Један од Дванаесторице«, рече им он, »који са мном умаче у зделу. ²¹ Син човечији ће, додуше, отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.«

Хоровођи. Псалам Давидов. Када му је дошао пророк Натан након што је Давид учинио прељубу са Витсавејом.