Djela apostolska 12

Hrvatski Novi Zavjet – Rijeka 2001

Petrovo čudesno oslobođenje iz tamnice

12 Nekako u to vrijeme kralj Herod podiže ruke na neke iz crkve kako bi ih zlostavljao. ² Mačem smaknu Jakova, Ivanova brata. ³ Vidjevši pak da je time ugodio Židovima, on nastavi te uhvati i Petra - a bijahu Dani beskvasnih kruhova - ⁴ pa uhitivši ga, baci ga u tamnicu i predade četirima četverostrukim vojničkim stražama da ga čuvaju, hoteći ga nakon Pashe izvesti pred narod. ⁵ Petra su dakle čuvali u tamnici, dok je crkva za njega usrdno podizala molitvu Bogu.

⁶ A kad ga je Herod kanio izvesti, iste te noći Petar bijaše spavao između dvaju vojnika svezan dvojim lancima, dok su stražari pred vratima čuvali tamnicu. ⁷ I gle: anđeo Gospodnji pristupi i svjetlost zasja u ćeliji. On gurnu Petra u rebra i probudi ga, govoreći: »Ustani brzo!« I lanci mu spadoše s ruku. ⁸ A anđeo mu reče: »Opaši se i sveži svoju obuću!« I on učini tako. Onda mu reče: »Prebaci svoj ogrtač i slijedi me.« ⁹ Izašavši, on ga je slijedio, ne znajući je li to što se događa s anđelom zbilja; činilo mu se pak da gleda viđenje. ¹⁰ Prošavši prvu stražu, i drugu, dođoše do željeznih vrata što vode u grad koja im se sama otvoriše. I oni izađoše te prođoše jednu ulicu, a onda anđeo odmah odstupi od njega.

¹¹ A Petar, došavši k sebi, reče: »Sad uistinu znadem da Gospodin posla svojeg anđela i izbavi me iz Herodove ruke i od svega što je židovski narod iščekivao.« ¹² Shvativši to, dođe u kuću Marije, majke Ivana prozvanog Marko, u kojoj mnogi bijahu zajedno okupljeni moleći se. ¹³ Kad Petar pokuca na dvorišna vrata, sluškinja imenom Rode priđe da prisluhne. ¹⁴ Kad prepozna Petrov glas, ona od radosti ne otvori vrata, već otrča i dojavi da pred vratima stoji Petar. ¹⁵ A oni joj rekoše: »Luduješ!« Ona je pak tvrdila da je tako. Oni onda rekoše: »To je njegov anđeo.« ¹⁶ Petar, međutim, nastavljaše kucati. A kad otvoriše i ugledaše ga, zapanjiše se. ¹⁷ Davši im rukom znak neka šute, ispripovjedi im kako ga Gospodin izvede iz tamnice, pa reče: »Javite to Jakovu i braći!« Onda izađe i ode na drugo mjesto.

¹⁸ Kad se razdanilo, nastade nemala pomutnja među vojnicima: što se to dogodilo s Petrom? ¹⁹ Kad ga Herod potraži i ne nađe, ispita stražare te zapovjedi da ih izvedu i pogube. Potom siđe iz Judeje u Cezareju, gdje je ostao.

Herodova smrt

²⁰ Bijaše pak veoma rasrđen na Tirce i Sidonce. No oni složni dođoše k njemu - a pridobiše Blasta, kraljevskog komornika - i zaiskaše mir, jer se njihova zemlja opskrbljivala hranom od kraljeve. ²¹ A u određeni dan Herod odjenu kraljevsko ruho i sjede na prijestolje, te im se stade obraćati. ²² Narod je pak izvikivao: »Ovo je glas Božji, a ne ljudski!« ²³ Ali ga anđeo Gospodnji umah udari - jer ne dade slavu Bogu - te on, izjeden od crvi, izdahnu.

Barnabino i Savlovo poslanje

²⁴ Riječ je pak Božja rasla i umnažala se.

²⁵ A Barnaba i Savao, pošto dovršiše svoju službu, vratiše se u Jeruzalem te uzeše sa sobom Ivana, prozvanog Marko.^[a]