Уводни поздрав

¹ Од старешине, вољеном Гају, кога истински волим. ² Вољени мој, молим се да ти у свему буде добро, и да те здравље служи, као што је твојој души добро.

Похвала за доброчинства

³ Веома сам се обрадовао када су нека браћа дошла и потврдила ми да си веран истини, као што увек и живиш по њој. ⁴ За мене нема веће радости од оне када чујем да моја деца по истини живе.

⁵ Вољени мој, верно поступаш у ономе што чиниш за браћу, чак и за оне који су странци. ⁶ Они су посведочили пред црквом о твојој љубави. Добро ћеш учинити ако их опремљене пошаљеш на пут како је достојно Бога. ⁷ Јер они су ради његовог имена кренули на пут, и не примају ништа од незнабожаца. ⁸ Према томе, ми смо дужни да прихватамо такве људе, да бисмо били сарадници истине.

Диотрефова жеља за влашћу

⁹ Писао сам нешто и цркви, али нас не прима Диотреф, који хоће да буде први међу њима. ¹⁰ Зато ћу га, када будем дошао, подсетити на оно што чини, те како нас клевеће злобним речима. И то му није довољно; шта више, он не прима браћу, те брани онима који би то хтели и искључује их из цркве.

¹¹ Вољени мој, не угледај се на зло, него на добро. Ко добро чини, од Бога је, а ко чини зло, никада није видео Бога. ¹² Што се тиче Димитрија, за њега су сви дали добро сведочанство, па и сама истина сведочи похвално о њему. И ми сведочимо, па знаш да је наше сведочанство истинито.

Завршни поздрав

¹³ Много тога бих имао да ти саопштим, али то нећу учинити пером и мастилом, ¹⁴ но се надам да ћу те ускоро видети, па ћемо усмено разговарати.

¹⁵ Мир са тобом! Поздрављају те пријатељи. И ти поздрави пријатеље, сваког поименце.