Add parallel Print Page Options

Мојсијева песма

15 Тада Мојсије и Израелци запеваше ГОСПОДУ ову песму:

»Певаћу ГОСПОДУ, јер је силно узвишен.
    У море је бацио коња и јахача.
ГОСПОД је моја снага и песма;
    он је мој спаситељ.
Он је мој Бог, ја ћу га славити,
    Бог мога оца, ја ћу га величати.
Господ је ратник;
    ГОСПОД му је име.
Фараону је кола и војску бацио у море;
    у Црвеном мору се утопише најбољи заповедници,
прекрише их воде дубоке,
    у дубину потонуше као камен.

»Твоја десница, ГОСПОДЕ, прослави се снагом;
    твоја десница, ГОСПОДЕ, непријатеља разби.
Својим силним величанством противнике си срушио.
Пустио си свој гнев пламтећи,
    и он их сажеже као стрњику.
Од даха твојих ноздрва нагомилаше се воде,
    као бедем стадоше набујале воде,
    у срцу мора дубине се стврднуше.

»Непријатељ рече: ‚Гонићу их, стићи,
    и плен поделити,
    до миле воље на њима се искалити.
Мач ћу исукати – моја рука ће их уништити.‘
10 А ти својим дахом дуну, и море их прекри,
    као олово потонуше у моћне воде.

11 »Ко је међу боговима као ти, ГОСПОДЕ?
    Ко је као ти величанствен у светости,
    страшан у хвалама и чини чуда?
12 Ти пружи десницу,
    и земља их прогута.

13 »Својом љубављу водиш народ који си откупио,
    својом снагом га управљаш ка свом светом пребивалишту.
14 Чуће то народи и задрхтати.
    Муке ће спопасти Филистејце,
15 ужаснуће се едомске старешине,
    спопашће дрхтавица моавске моћнике,
    истопиће се храброст Ханаанаца,
16     страх и трепет ће их обузети.
Од силине твоје руке занемеће као камен
    док народ твој не прође, ГОСПОДЕ,
    док народ који си купио не прође.
17 Довешћеш га и посадити на својој гори,
    на месту које си учинио својим боравиштем, ГОСПОДЕ,
    светилиштем које твоје руке саздаше, Господе.

18 »ГОСПОД влада заувек и довека.«

Мирјамина песма

19 Када су фараонови коњи, кола и коњаници ушли у море и ГОСПОД на њих вратио воде мора, а Израелци по сувом прошли посред мора, 20 Ааронова сестра, пророчица Мирјам, узе даире у руку и све жене пођоше за њом с даирама и играјући. 21 Мирјам им запева:

»Певајте ГОСПОДУ, јер је силно узвишен.
    У море је бацио коња и јахача.«

У Мари и Елиму

22 Потом Мојсије поведе Израелце са Црвеног мора, па уђоше у пустињу Шур. Три дана су путовали пустињом, али не нађоше воде. 23 Када су стигли до Маре, нису тамо могли да пију воду, јер је била горка. Зато се то место и зове Мара[a].

24 Тада народ поче да гунђа против Мојсија, говорећи: »Шта ћемо да пијемо?«

25 Мојсије завапи ГОСПОДУ, и ГОСПОД му показа једно дрво, које Мојсије баци у воду, и вода постаде слатка.

Тамо им ГОСПОД даде уредбу и закон и тамо их искуша.

26 Он рече: »Ако се будеш потпуно покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, и чинио оно што је исправно у његовим очима, ако будеш слушао заповести и држао се свих његових уредби, нећу на тебе послати ниједну од болести које сам послао на Египћане. Јер ја сам ГОСПОД, који те исцељује.«

27 Онда стигоше у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми, и утаборише се крај воде.

Footnotes

  1. 15,23 Мара значи »горка«.