1 Мојсијева 24

New Serbian Translation

Исак и Ревека

24 Авра̂м је био већ стар и добро одмакао у годинама. Господ га је био благословио у свему.

² Авра̂м рече најстаријем слузи у свом дому, под чијом управом је била сва његова имовина: „Стави руку под моје бедро, ³ да те закунем Господом, Богом неба и земље, да моме сину нећеш довести за жену једну од ћерки Хананаца међу којима живим, ⁴ него да ћеш отићи у моју земљу, у мој родни крај, те довести жену за мог сина Исака.“

⁵ Слуга рече Авра̂му: „А шта ако жена неће да пође у ову земљу? Треба ли да се вратим и поведем твога сина у земљу из које си ти дошао?“

⁶ Авра̂м му одговори: „Пази да не одведеш тамо мога сина! ⁷ Господ, Бог небески, који ме је извео из дома мога оца и из моје родне земље, ми је говорио и заклео се самим собом, рекавши: ’Твоме потомству ћу дати ову земљу.’ Он ће послати анђела пред тобом, па ћеш довести оданде жену за мог сина. ⁸ А ако жена неће да пође с тобом, онда те моја заклетва више не обавезује. Само пази да тамо не водиш мога сина.“

⁹ Тада је слуга ставио руку под Авра̂мово бедро, па му се заклео да ће учинити што му је Авра̂м рекао. ¹⁰ Слуга је узео десет камила свога господара, и понео сваковрсна добра свога господара. Онда је устао и кренуо у Арам-Нахарајим, у Нахоров град. ¹¹ Код бунара, изван града, је пустио камиле да полежу. Било је вече, време кад жене долазе да захватају воду.

¹² Онда се помолио: „О, Господе, Боже мога господара Авра̂ма, изађи ми данас у сусрет и искажи милост моме господару Авра̂му. ¹³ Ево, стојим овде код извора, а ћерке мештана долазе да захватају воду. ¹⁴ Рећи ћу једној девојци: ’Спусти свој крчаг да се напијем.’ Ако она одговори: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле’, нека она буде та коју си одредио за твога слугу Исака. По томе ћу знати да си исказао милост моме господару.“

¹⁵ Он још није био дорекао молитву, кад дође Ревека, која се родила Ватуилу, сину Мелхе, жене Авра̂мовог брата Нахора, носећи крчаг на рамену. ¹⁶ Девојка је била предивног изгледа, девица коју мушкарац није дотакао. Сишла је к извору, напунила крчаг, па се вратила горе.

¹⁷ Слуга јој тада потрча у сусрет и рече јој: „Дај ми, молим те, мало воде из твог крчага!“

¹⁸ Она му одговори: „Пиј, господине!“, па је хитро спустила крчаг на руку и дала му да пије.

¹⁹ Кад га је напојила, рекла је: „Налићу и твојим камилама да се напоје.“ ²⁰ Брзо је излила крчаг у појило, па се пожурила к бунару да поново захвати воде. Затим је напојила све његове камиле. ²¹ Човек ју је ћутке посматрао, не би ли сазнао да ли је Господ учинио његов пут успешним или није.

²² Кад су се камиле напојиле, човек је узео златну гривну за њен нос тешку пола шекела^[a], а за њене руке две златне наруквице тешке десет шекела^[b]. ²³ Слуга јој тада рече: „Реци ми, молим те, чија си ћерка? Има ли у кући твога оца места за нас да преноћимо?“

²⁴ Она одговори: „Ја сам ћерка Ватуила, сина кога је Мелха родила Нахору.“ ²⁵ Још му је рекла: „Код нас има пуно сламе и сточне хране, а има и места да се преноћи.“

²⁶ Човек се тада поклонио и пао ничице пред Господом, ²⁷ говорећи: „Нека је благословен Господ, Бог мога господара Авра̂ма, што није ускратио своју милост и верност моме господару. Господ ме је довео право у кућу рођака мога господара!“

²⁸ Девојка је онда отрчала и испричала све ово у кући своје мајке. ²⁹ Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван је отрчао напоље, ка човеку код студенца. ³⁰ Чим је видео гривну и наруквице на рукама своје сестре, и кад је чуо речи његове сестре Ревеке: „Овако ми је говорио тај човек“, отишао је к човеку који је стајао код камила на студенцу. ³¹ Рекао му је: „Дођи, благословени од Господа! Зашто стојиш напољу? Ја сам већ спремио кућу и место за камиле.“

³² Човек је дошао у кућу и растоварио камиле. Лаван је онда дао сточне хране и сламе камилама, а слузи и људима који су били с њим је донео воде да оперу ноге. ³³ Кад је поставио пред њега да једе, слуга рече: „Нећу јести док не кажем што имам да кажем.“

Лаван му рече: „Говори онда!“

³⁴ Слуга је почео да прича: „Ја сам Авра̂мов слуга. ³⁵ Господ је обилато благословио мога господара, те је постао богат. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слугу и слушкиња, камила и магараца. ³⁶ Сара, жена мога господара, му је родила сина у његовој старости, коме је дао сву своју имовину. ³⁷ Мој ме је господар заклео, рекавши: ’Не узимај за жену моме сину неку девојку од Хананејаца, у чијој земљи живим. ³⁸ Него иди к породици мога оца, к мојој родбини, да нађеш жену за мога сина.’

³⁹ Ја сам онда упитао свога господара: ’А шта ако жена неће да пође са мном?’

⁴⁰ Он ми одговори: ’Господ, чији пут следим, послаће свог анђела с тобом, и учинити твој пут успешним, па ћеш довести жену за мога сина од моје родбине, из породице мога оца. ⁴¹ Заклетве ћеш бити разрешен кад одеш к мојој родбини. Ако ти они не дају девојку, онда те моја заклетва више не обавезује.

⁴² Данас, кад сам дошао код извора, рекао сам Господу: ’О, Господе, Боже мога господара Авра̂ма, ако ти је по вољи, молим те учини успешним пут на који сам кренуо. ⁴³ Ево, стојим код извора и девојци која дође да црпи воду, рећи ћу: ’Дај ми да попијем мало воде из твога крчага.’ ⁴⁴ Ако она каже: ’Пиј! Извући ћу воде и за твоје камиле’, то ће бити она коју је Господ одредио за сина мога господара.

⁴⁵ Ја још нисам био дорекао молитву у себи, кад ето Ревеке са крчагом на рамену. Сишла је к извору да захвати воде. Ја јој рекох: ’Дај ми, молим те, да пијем!’

⁴⁶ Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле.’ Ја сам пио, а она је напојила камиле.

⁴⁷ Онда сам је упитао: ’Чија си ти ћерка?’

Она одговори: ’Ћерка сам Ватуила, кога је Нахору родила Мелха.’

Тада сам јој ставио гривну на нос, а наруквице на њене руке. ⁴⁸ Затим сам пао ничице пред Господом и благословио Господа, Бога мога господара Авра̂ма, који ме је водио правим путем да узмем ћерку брата мога господара за његовог сина. ⁴⁹ А сад, реците ми ако намеравате да искажете милост и верност моме господару; ако не намеравате, и то ми реците, тако да знам хоћу ли поћи на десно или на лево.“

⁵⁰ Тада Лаван и Ватуило одговоре: „Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо рећи ни да ни не. ⁵¹ Ево, Ревека је ту: узми је и иди, па нека буде жена твоме господару, како је Господ рекао.“

⁵² Кад је Авра̂мов слуга чуо ове речи, поклонио се Господу лицем до земље. ⁵³ Слуга је онда извадио златног и сребрног накита, и хаљина, па их дао Ревеки. Њеној браћи и мајци је такође дао драгоцене дарове. ⁵⁴ Затим су он и његови сапутници јели и пили, па су преноћили тамо.

Кад су ујутро устали, слуга рече: „Допустите ми да се вратим своме господару.“

⁵⁵ Али њен брат и њена мајка му рекоше: „Нека девојка остане с нама још десетак дана; онда можеш да идеш.“^[c]

⁵⁶ Али он им рече: „Не задржавајте ме, кад је Господ већ учинио мој пут успешним. Пустите ме да идем к своме господару!“

⁵⁷ А они рекоше: „Позовимо девојку и упитајмо је шта она мисли.“ ⁵⁸ Позвали су девојку и упитали је: „Да ли хоћеш да пођеш са овим човеком?“

Она одговори: „Хоћу.“

⁵⁹ Тако они отпреме своју сестру и њену дојиљу са Авра̂мовим слугом и његовим људима. ⁶⁰ Онда су благословили Ревеку овим речима:

⁶¹ Онда су Ревека и њене слушкиње устале, узјахале камиле, те пошле за слугом. Слуга је преузео Ревеку и отишао.

⁶² А Исак се управо вратио из Вир Лахај Роја; он је, наиме, живео у области Негева. ⁶³ Предвече је изашао у поље да се прошета.^[d] Подигне он поглед, кад оно, долазе камиле. ⁶⁴ И Ревека је подигла поглед. Кад је видела Исака сишла је с камиле ⁶⁵ и упитала слугу: „Ко је тај човек што нам пољем долази у сусрет?“

Слуга одговори: „То је мој господар.“ Она је тада узела вео и покрила лице.

⁶⁶ Затим је слуга испричао Исаку све што је учинио. ⁶⁷ Исак је тада увео Ревеку у шатор своје мајке, Саре, и оженио се њоме. Она му је постала жена и он ју је волео. Тако се Исак утешио за својом мајком.