1 Мојсијева 34

New Serbian Translation

Осрамоћена Дина

34 Једном је Дина, коју је Лија родила Јакову, изашла да посети жене те земље. ² Али кад ју је видео Евејац Сихем, син Емора, кнеза те области, он је зграби, легне с њом и обешчасти је. ³ Но, био је толико привучен Дином, Јаковљевом ћерком, да се заљубио у њу. Зато је настојао да придобије девојчино срце. ⁴ Сихем је свом оцу Емору рекао: „Узми ми ову девојку за жену.“

⁵ Јаков је чуо да је његова ћерка Дина била обешчашћена док су његови синови били у пољу са стадом. Ипак, ништа није предузимао док се они не врате.

⁶ У међувремену, Емор, Сихемов отац, дође к Јакову да поразговара с њим. ⁷ Уто се врате Јаковљеви синови из поља. Кад су чули шта се догодило људи су били жалосни и веома љути, јер је Сихем починио срамоту против Израиља легавши с Јаковљевом ћерком. Тако се шта није чинило.

⁸ Емор им тада рече: „Мој се син свом душом заљубио у вашу ћерку. Дајте му је, молим вас, за жену. ⁹ Хајде да се ородимо: ви нама дајите своје ћерке, а узимајте себи наше ћерке ¹⁰ Настаните се међу нама; земља је отворена за вас. Живите, тргујте и стичите добра у њој.“

¹¹ Потом се Сихем обрати њеном оцу и њеној браћи: „Даћу све што затражите, само да задобијем вашу наклоност. ¹² Одредите мираз^[a] за њу и свадбени дар. Даћу колико год затражите, само ми дајте девојку за жену.“

¹³ Пошто је њихова сестра Дина била обешчашћена, Јаковљеви синови одговоре Сихему и његовом оцу, Емору, с преваром на уму: ¹⁴ „Такву ствар не можемо учинити. За нас би, наиме, била срамота дати нашу сестру необрезаноме. ¹⁵ Пристаћемо на то само ако постанете као ми, то јест, ако се сваки мушкарац међу вама обреже. ¹⁶ Онда ћемо вам давати наше ћерке, и узимати ваше ћерке себи, те се настанити међу вама и постати један народ. ¹⁷ А ако нас не послушате и не обрежете се, ми ћемо узети нашу сестру^[b] и отићи.“

¹⁸ Емору и његовом сину Сихему се овај захтев учинио повољним. ¹⁹ Младић, који је био најуваженији човек у дому свога оца, није оклевао да испуни овај захтев, јер је волео Јаковљеву ћерку. ²⁰ Емор и Сихем оду пред капију свога града и обрате се својим суграђанима: ²¹ „Ови људи су пријатељски расположени према нама. Зато нека се населе у земљи, и нека тргују у њој. Земља је довољно велика и за њих. Ми ћемо моћи да узимамо њихове ћерке за жене, а ми ћемо им давати своје. ²² Међутим, људи ће пристати да се населе међу нама и постану с нама један народ само ако се сваки мушкарац међу нама обреже као што су они обрезани. ²³ Неће ли тако њихова стада, њихова имовина и сва њихова стока постати наши? Дајмо им наш пристанак, па ће се населити међу нама.“

²⁴ Сви који су изашли пред градску капију су послушали Емора и његовог сина Сихема, те су сви мушкарци који су дошли пред градску капију били обрезани.

²⁵ Али трећег дана, док су они били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Леви, Динина браћа, узму своје мачеве и несметано дођу у град, те побију све мушкарце. ²⁶ Посеку мачем и Емора и његовог сина Сихема, одведу Дину из Сихемове куће, па оду. ²⁷ Остали синови Јаковљеви дођу, па опљачкају град где је њихова сестра била обешчашћена. ²⁸ Узели су и њихову ситну и крупну стоку, магарце и све што је било у граду и на пољима, ²⁹ као и све што је било од вредности. Децу и жене су одвели у ропство, а све што је било у кућама су опљачкали.

³⁰ Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалили сте ме у неприлике учинивши ме мрским становницима земље, Хананцима и Фережанима. Ја имам тек шаку људи; ако се они удруже против мене и нападну ме, истребиће и мене и мој дом.“

³¹ Они одговорише: „Зар да с нашом сестром поступају као са блудницом?“