1 Мојсијева 19
New Serbian Translation
Уништење Содоме и Гоморе
19 Стигну она два анђела увече у Содому баш када је Лот седео код градских врата. Кад их је видео, Лот им је пошао у сусрет, поклонио се лицем до земље 2 и рекао: „Молим вас, господо, свратите у дом свога слуге да проведете ноћ и оперете ноге; онда ураните, па наставите својим путем.“
Они одговорише: „Не, преспаваћемо на улици.“
3 Но, Лот их је толико салетао да су они коначно свратили к њему и ушли у његову кућу. Онда их је угостио, испекао бесквасни хлеб, па су јели. 4 Али пре него што су легли на починак, житељи града – мушкарци Содоме, стари и млади – сав народ до последњег човека, опколе кућу. 5 Онда су позвали Лота и рекли му: „Где су они људи што су ноћас дошли к теби? Изведи их к нама да спавамо с њима!“
6 Лот изађе к њима на улаз, а врата затвори за собом. 7 Онда им рече: „Браћо моја, молим вас, не чините тог зла! 8 Ево, имам овде две ћерке које још нису биле у додиру ни с једним човеком. Њих ћу вам извести, па чините с њима што вам је воља; али овим људима не чините ништа, јер су дошли под сенку мога крова.“
9 Они му рекоше: „Склони се одатле! Дошао си овде као дошљак, а већ се постављаш за судију. Сад ћемо с тобом да урадимо горе него с њима.“ Онда силовито насрну на Лота и примакну се вратима да их развале. 10 Али она двојица испруже руке, увуку Лота к себи и затворе врата. 11 А оне људе што су били пред вратима, старе и младе, ударе слепилом тако да нису могли да пронађу врата.
12 Онда она двојица упиташе Лота: „Имаш ли овде још кога: зетове, синове и ћерке, или било кога у граду? Изведи их из места, 13 јер ћемо га уништити. Тешка је оптужба што га терети пред Господом; он нас је послао да га уништимо.“
14 Лот је затим изашао и рекао својим будућим зетовима који су били верени с његовим ћеркама: „Устајте! Одлазите из овог места јер ће Господ уништити град!“ Али њима се чинило да то Лот збија шалу.
15 У са̂м освит зоре, анђели навале на Лота говорећи: „Устани и поведи своју жену и своје две ћерке које су овде, да не будеш затрт кад град буде кажњен!“
16 Међутим, Лот је оклевао. Али пошто му се Господ смиловао, они га узму за руку, као и његову жену и његове две ћерке и безбедно их изведу из града.
17 Чим су их извели, један од њих рече: „Бежи да спасеш живот! Не осврћи се нити се игде у равници заустављај. Бежи у брда да не будеш затрт!“
18 Али Лот им рече: „Немој, Господе[a], молим те! 19 Твој је слуга нашао наклоност пред тобом; шта више, исказао си ми обиље своје милости спасивши ми живот. Али ја не могу да бежим у брда, јер ће ме снаћи несрећа, те ћу погинути. 20 Ево, ту у близини има једно мало место где бих могао да побегнем. Није ли заиста мало? Допусти ми да побегнем тамо да спасем живот.“
21 Господ[b] му одговори: „Добро, услишићу ти и ову молбу и нећу затрти град о коме говориш. 22 Брзо бежи тамо, јер не могу ништа да учиним док ти не стигнеш тамо.“ Зато се тај град зове „Соар“. 23 Сунце је излазило над земљом кад је Лот ушао у Соар.
24 Тада је Господ на Содому и Гомору сручио кишу од ужареног сумпора – с неба, од Господа – 25 па је уништио ове градове и сву ту равницу, све житеље градова и све што је расло на земљи. 26 Али Лотова жена се окрете за собом и претвори се у стуб соли.
27 Рано следећег јутра, Авра̂м устане и врати се на место где је стајао пред Господом. 28 Погледао је према Содоми и Гомори и према целој равници, и угледао како се диже дим над земљом као дим из пећи.
29 Кад је Бог уништавао градове у равници где је Лот живео, држао је на уму Авра̂ма, па је извео Лота одатле, и избавио га од истребљења.
Лот и његове ћерке
30 Лот је напустио Соар, јер се плашио да остане тамо, и настанио се у брдима са своје две ћерке. Живео је са њима у једној пећини.
31 Тада је старија ћерка рекла млађој: „Наш је отац остарео, а у земљи нема мужа да буде са нама, као што је ред по свему свету. 32 Хајде да напијемо нашег оца вином и легнемо с њим. Тако ћемо преко нашег оца сачувати потомство.“ 33 Исте ноћи опију оне свога оца вином, па старија оде и легне са својим оцем. Он није знао ни кад је легла ни кад је устала. 34 Ујутро је старија рекла млађој: „Ево, ја сам прошле ноћи легла са нашим оцем. Хајде да га напијемо вином и ове ноћи, па иди и лези с њим, како би преко нашег оца сачували потомство.“ 35 Тако оне поново напију свога оца вином, па млађа ћерка легне с њим. А он опет није знао ни кад је ова легла ни кад је устала. 36 Тако су обе ћерке Лотове остале у другом стању са својим оцем. 37 Старија ћерка је родила сина и дала му име „Моав“[c]. Он је праотац данашњих Моаваца. 38 И млађа је родила сина. Дала му је име „Вен-Ами“[d]. Он је праотац данашњих Амонаца.
Footnotes
- 19,18 Иако је из контекста јасно да Лот разговара са анђелима (3. лице множине), он их ословљава као Господа (2. лице једнине), и у овом и у наредном стиху.
- 19,21 У изворном тексту је он, што истиче нејасноћу са ким Лот разговара, са анђелом или са Господом.
- 19,37 Значење имена Моав није извесно. Могуће значење је од мог оца.
- 19,38 Вен-Ами значи Син мог народа.
1 Мојсијева 19
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Уништење Содоме и Гоморе
19 Она два анђела стигоше увече до Содоме. Лот је седео на градској капији, па када их је угледао, устаде, пође им у сусрет и ничице се поклони.
2 »Молим вас, господо«, рече, »свратите у кућу свога слуге да преноћите и оперете ноге, а сутра ураните и наставите пут.«
»Не«, одговорише они, »преноћићемо на тргу.«
3 Али Лот их је упорно наговарао, па они свратише к њему. Уђоше у његову кућу, а он им спреми гозбу и испече бесквасног хлеба, па су јели.
4 Пре него што су легли на починак, сви грађани Содоме, сав народ из свих делова града, и старо и младо, опколише кућу.
5 Зовнуше Лота, па га упиташе: »Где су људи који су ноћас дошли к теби? Изведи нам их, да спавамо с њима.«
6 Тада Лот изађе пред њих и затвори за собом врата, 7 па рече: »Молим вас, пријатељи, не чините ово зло. 8 Ево, имам две кћери које су још девице. Њих ћу вам извести, па с њима чините како вам драго. Али овим људима немојте да чините ништа нажао, јер су под мојим кровом и под мојом заштитом[a].«
9 »Склањај нам се с пута!« рекоше они. »Дошао овде као странац, а већ би да буде судија! Сад ћемо ми с тобом горе него с њима.«
И силовито одгурнуше Лота, па кренуше да развале врата. 10 Али она двојица пружише руке напоље, па увукоше Лота к себи у кућу и затворише врата. 11 А људе пред улазом, и младе и старе, заслепише, тако да нису могли да нађу улаз.
12 »Кога још имаш овде?« упиташе она двојица Лота. »Зетове, синове и кћери и све које имаш у граду, изведи одавде 13 јер ћемо ми затрти ово место. Повика против ових људи постала је толика пред ГОСПОДОМ да нас је послао да га затремо.«
14 И Лот изађе да то каже својим будућим зетовима.
»Брзо!« рече им. »Изађите из овога места, јер ће га ГОСПОД затрти!«
Али његови зетови су мислили да се шали.
15 Када је свануло, анђели почеше да пожурују Лота, говорећи: »Брзо! Изведи своју жену и своје две кћери које су овде, да и ви не будете уништени када казнимо град.«
16 А Лот је оклевао. Зато они људи узеше за руку њега, његову жену и његове две кћери и изведоше их ван града, јер им се ГОСПОД смиловао.
17 Када су их извели, један од њих рече: »Бежите главом без обзира! Не осврћите се и не заустављајте се нигде у равници! Бежите у планине, да не будете уништени!«
18 Тада Лот рече: »Не, господару. 19 Ја, твој слуга, нашао сам милост у твојим очима и ти си показао велику љубав према мени када си ми спасао живот. Али, ја не могу да бежим у планине. Несрећа ће ме стићи и погинућу. 20 Него, ено тамо града који је довољно близу да у њега побегнем, а мали је. Дај ми да побегнем онамо – место је заиста мало – да спасем живот.«
21 А онај му рече: »Добро, услишићу ти и ову молбу и нећу срушити град о ком говориш. 22 Само бежи онамо брзо, јер не могу ништа да учиним док не стигнеш тамо.« Зато је онај град добио име Цоар[b].
23 Сунце је већ било изашло када је Лот ушао у Цоар. 24 Тада ГОСПОД горућим сумпором запљушта на Содому и Гомору са неба 25 и уништи те градове и сву равницу, све житеље градова и све растиње на земљи.
26 А Лотова жена се осврну, и претвори се у стуб соли.
27 Авраам устаде рано ујутро и оде на место где је стајао пред ГОСПОДОМ. 28 Погледа према Содоми и Гомори и према свој равници, а оно – дим куља из земље као дим из пећи!
29 Тако се Бог сетио Авраама када је затирао градове у равници у којима је живео Лот и извео Лота пре њиховог уништења.
Порекло Моаваца и Амонаца
30 Лот и његове две кћери одоше из Цоара и настанише се у планинама јер се он плашио да остане у Цоару. Он и његове две кћери живели су у пећини.
31 Старија кћи рече млађој: »Наш отац је стар, а нема мушкарца да с нама спава као што је обичај на целом свету. 32 Хајде да оца опијемо вином, па да легнемо с њим, да му сачувамо потомство.«
33 Тако те ноћи опише оца вином, и старија кћи уђе к њему, па леже с њим. А он није знао ни када је легла ни када је устала.
34 Сутрадан старија рече млађој: »Синоћ сам ја легла с оцем. Хајде да га и вечерас опијемо, па ти уђи и лези с њим, да му сачувамо потомство.«
35 Тако оне и те ноћи опише свога оца вином, па млађа кћи оде и леже с њим. А он није знао ни када је легла ни када је устала.
36 Тако обе Лотове кћери затруднеше са својим оцем. 37 Старија кћи роди сина и даде му име Моав. Он је праотац данашњих Моаваца. 38 И млађа кћи роди сина и даде му име Бен-Ами. Он је праотац данашњих Амонаца.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International