1 Књига о царевима 2

New Serbian Translation

Давид саветује Соломона

2 Кад се приближио час Давидове смрти, заповедио је своме сину Соломону:

² „Ја одлазим на пут којим сва земља иде. Стога буди јак и држи се мушки. ³ Пази на сва упутства Господа, Бога свога, следећи његове путеве и држећи његове прописе, његове заповеди, његове правила и његова сведочанства, како је записано у Закону Мојсијевом, да би био успешан у свему што предузимаш, куда год се окренеш. ⁴ Тада ће Господ испунити обећање које ми је дао, рекавши: ’Ако твоји синови буду пазили како живе, и буду ходили преда мном у верности свим својим срцем и свом својом душом, никада ти неће понестати наследника на Израиљевом престолу.’

⁵ Такође знаш шта ми је учинио Јоав, син Серујин, и шта је учинио с двојицом израиљских војних заповедника, Авениром, сином Неровим, и Амасом, сином Јетеровим. Он их је убио проливши крв у миру као у рату, окаљавши опасач око својих бокова и сандале на својим ногама крвљу проливеном у рату. ⁶ Поступи како ти мудрост налаже, али не дозволи да му седа глава с миром сиђе у Свет мртвих^[a].

⁷ А синовима Варзелаја Галађана искажи благонаклоност, јер су били уз мене кад сам бежао пред твојим братом Авесаломом. Зато нека једу за твојим столом.

⁸ Код тебе је и Семај, син Гирин, Венијаминовац из Ваурима. Он ме је љуто проклињао оног дана кад сам ишао за Маханајим. Ипак, дошао је да ме дочека на Јордану. Тада сам му се заклео Господом: ’Нећу те погубити мачем.’ ⁹ Зато му не опраштај кривицу, јер ти си мудар човек, и знаш како да поступиш с њим, да пошаљеш његову седу главу с крвљу у Свет мртвих.“

¹⁰ Затим се Давид упокојио са својим прецима; сахранили су га у Давидовом граду. ¹¹ Давид је владао над Израиљем четрдесет година. У Хеврону је владао седам година, а у Јерусалиму је владао тридесет три године.

Соломон учвршћује своју власт

¹² Соломон је сео на Давидов престо, и његово царство се веома учврстило.

¹³ А Адонија, син Агитин, дође Витсавеји, мајци Соломоновој. Она упита: „Долазиш ли с миром?“

Он рече: „С миром.“

¹⁴ Он рече: „Имам нешто да ти кажем.“ Она рече: „Кажи.“

¹⁵ Он рече: „Ти знаш да је царство било моје, и да је сав Израиљ очекивао да будем цар. Али испало је другачије, па је припало моме брату, јер га је добио од Господа. ¹⁶ А сад имам нешто што бих те замолио. Немој ме одбити.“

Она рече: „Говори.“

¹⁷ „Питај, молим те, цара Соломона – он те неће одбити – да ми да̂ Ависагу Сунамку за жену.“

¹⁸ „У реду – рече Витсавеја – разговараћу с царем о теби.“

¹⁹ Витсавеја дође цару Соломону да с њим разговара о Адонији. Цар је устао да је поздрави; поклонио јој се, па је сео на престо. Тада су поставили столицу за цареву мајку, те је она села њему с десне стране.

²⁰ Она рече: „Тражила бих од тебе једну малу ствар, немој ме одбити.“

Цар јој рече: „Тражи, мајко, јер те нећу одбити.“

²¹ Она рече: „Нека се да̂ Ависага Сунамка твоме брату Адонији за жену.“

²² Цар Соломон одговори својој мајци: „Зашто тражиш Ависагу Сунамку за Адонију? Што не тражиш и царство за њега, пошто је он мој старији брат?! А још су и свештеник Авијатар и Јоав, син Серујин, уз њега.“

²³ Тада се цар Соломон закле: „Нека ми Господ тако учини, и још више, ако Адонија не плати главом за ове речи! ²⁴ Стога, живога ми Господа, који ме је поставио на престо Давида, оца мога, и подигао ми дом, како је обећао, данас ће Адонија бити погубљен!“ ²⁵ Тада цар Соломон посла Венају, сина Јодајевог, који удари Адонију, те он умре.

²⁶ Затим је цар рекао свештенику Авијатару: „Иди у Анатот на свој посед. Заслужио си да умреш, али те нећу погубити данас, јер си носио Ковчег Господа Бога пред мојим оцем, и јер си поднео све невоље које је мој отац поднео.“ ²⁷ Тако је Соломон искључио Авијатара из свештенства Господњег, да се испуни реч Господња изречена у Силому за дом Илијев.

²⁸ Кад је ова вест дошла до Јоава, побегао је у Шатор Господњи, и ухватио се за рогове жртвеника, пошто се Јоав приклонио Адонији, иако се није приклонио Авесалому. ²⁹ Тада су јавили цару Соломону: „Јоав је побегао у Шатор Господњи и ено га код жртвеника.“ Цар посла Венају, сина Јодајевог и рече му: „Иди и убиј га.“

³⁰ Венаја уђе у Шатор Господњи и рече Јоаву: „Цар заповеда да изађеш.“

Али он одговори: „Нећу, нека умрем овде!“

Венаја се врати цару с одговором: „Јоав је рекао тако и тако; то је одговор који ми је дао.“

³¹ Цар му рече: „Уради како је рекао. Убиј га, па га сахрани. Тако ће се с мене и с дома мога оца уклонити кривица за невину крв коју је Јоав пролио. ³² Тако ће Господ вратити његово крваво дело на његову главу, јер је убио два праведна човека и то боља од њега; он је, без знања мога оца Давида, убио мачем Авенира, сина Неровог, војводу Израиљевог, и Амасу, сина Јетеровог, војводу Јудиног. ³³ Нека кривица за њихову крв падне на главу Јоаву и његовом семену заувек. А Давиду и његовом семену, његовом дому и његовом престолу, нека довека буде мир од Господа.“

³⁴ Венаја, син Јодајев, оде и удари Јоава, те он умре. Сахранили су га код његове куће у пустињи. ³⁵ Цар Соломон је уместо њега поставио Јодајевог сина Венају над војском, а свештеника Садока је цар поставио уместо Авијатара.

³⁶ Потом цар посла по Семаја и рече му: „Сагради себи кућу у Јерусалиму и остани тамо; никуд не излази оданде. ³⁷ Оног дана кад изађеш и пређеш преко потока Кидрона, знај да ћеш свакако умрети, па ће твоја крв пасти на твоју главу.“

³⁸ Семај одговори цару: „Повољна је реч коју је рекао мој господар цар. Твој слуга ће урадити тако.“ Семај је дуго времена остао у Јерусалиму.

³⁹ На крају треће године, два Семајева роба одбегну к Ахису, сину Махином, цару гатском. Семају су јавили: „Твоји робови су у Гату.“ ⁴⁰ Семај устане, оседла магаре и оде у Гат, к цару Ахису, да тражи своје робове. Семај оде и доведе своје робове из Гата.

⁴¹ Но, Соломону су јавили да је Семај отишао из Јерусалима у Гат и да се вратио. ⁴² Цар посла по Семаја и рече му: „Нисам ли те заклео Господом и упозорио те: ’Оног дана кад изађеш било где, знај да ћеш свакако умрети?’ Зар ми ниси одговорио: ’Повољна је реч; послушаћу’? ⁴³ Зашто ниси одржао заклетву Господу и заповест коју сам ти дао?“

⁴⁴ Цар је још рекао Семају: „Ти знаш у свом срцу све зло које си учинио моме оцу Давиду. Нека Господ врати твоје зло на твоју главу. ⁴⁵ Нека Соломон буде благословен, а престо Давидов нека заувек буде утврђен пред Господом.“

⁴⁶ Тада је цар дао наредбу Венаји, сину Јодајевом, па је отишао и ударио Семаја, те је овај умро.

Тако се царство утврдило у Соломоновим рукама.