Add parallel Print Page Options

Апостолска служба

Тако нека нас свако сматра Христовим помоћницима и управитељима Божијих тајни. А од управитеља се очекује једино да буду верни. Што се мене тиче, ни мало не марим за то што ме осуђујете ви или неки људски суд, јер ни са̂м себи не судим. Савест ме, наиме, ни за шта не осуђује, али то ме још увек не оправдава. Господ је тај који ми суди. Зато не судите пре него што наступи време, док не дође Господ, који ће расветлити што је скривено у тами и открити намере срдаца. Тада ће свако примити похвалу од Бога.

Себе и Аполоса сам узео за пример ради вас, да научите да се строго држите онога што је написано у Писму, те да не постанете надмени једни према другима, стајући на нечију страну. Шта ти даје предност над другима? И шта то имаш, а да ти то није дао Бог? Зашто се онда хвалиш нечим што ти је Бог дао?

Већ сте се наситили, већ сте се обогатили. Без нас сте се зацарили! Камо среће да сте се зацарили, па да и ми царујемо са вама. Јер чини ми се да је Бог нас, апостоле, поставио као последње у поворци, као осуђене да умру у арени наочиглед света, пред анђелима и људима. 10 Ми смо луди ради Христа, а ви сте мудри у Христу. Ми смо слаби, а ви јаки. Ви сте у части, а ми у срамоти. 11 Све до овога часа ми смо гладни и жедни, и јадно одевени, туку нас и живимо као бескућници, 12 напорно радећи својим рукама. Када нас проклињу, ми благосиљамо, када нас прогањају, ми трпимо, 13 када нас вређају, ми одговарамо благо. Постали смо као смеће света, свима олош до дана данашњег.

14 Не кажем ово да вас постидим, него да вас као своју вољену децу опоменем. 15 Јер, да имате и хиљаде учитеља у Христу, немате много очева. Навестивши вам Радосну вест, ја сам, наиме, постао ваш отац у Христу Исусу. 16 Молим вас, стога, да ме узмете за пример. 17 Зато сам вам послао Тимотеја, који је моје вољено и верно дете у Господу, да вас подсети на моје учење у Христу Исусу, како свуда, у свакој цркви учим.

18 Неки од вас су се узохолили мислећи да нећу да дођем к вама. 19 Но, ако да̂ Господ, доћи ћу ускоро к вама, а онда хоћу да видим не какви су на речима ти умишљени, него имају ли силе. 20 Јер, Царство Божије се не темељи на речима, него на сили. 21 Шта желите? Да вам дођем са шибом или са љубављу и духом благости?

Христови апостоли

Нека нас, дакле, људи сматрају Христовим слугама и управитељима Божијих тајни. Уосталом, од управитељâ се тражи да буду верни. А ја нимало не марим што ми судите ви или било који људски суд. Ни ја сâм себи не судим, јер савест ми је чиста. Али, тиме нисам оправдан – Господ је тај који ми суди. Зато ни о чему не судите пре времена, док не дође Господ. Он ће расветлити оно што је скривено у тами и изнети на видело намере срца, и тада ће свако примити похвалу од Бога.

Браћо, ради вас сам узео себе и Аполоса као пример, да на нама научите шта значи: »Не преко онога што је записано«, да се нико не хвали једним човеком против другог. Јер, ко ти даје предност? Шта имаш, а да ниси добио? Па, ако си добио, зашто се хвалиш као да ниси добио?

Већ сте се заситили. Већ сте се обогатили. Постадосте цареви, и то без нас. Камо среће да сте постали цареви, па да и ми с вама владамо као цареви. Јер, чини ми се да је нас апостоле Бог ставио на зачеље, као оне који су осуђени на смрт, јер смо постали ругло за цео свет, и за анђеле и за људе. 10 Ми смо луди ради Христа, а ви сте мудри у Христу. Ми смо слаби, а ви јаки. Ви сте часни, а ми презрени. 11 Све до овог часа и гладујемо и жедни смо и голи смо и туку нас и потуцамо се 12 и мучимо се радећи својим рукама. Кад нас вређају – благосиљамо; кад нас прогоне – трпимо; 13 кад нас грде – узвраћамо лепим. Постадосмо смеће света, свачији отпад све досад.

14 Не пишем вам ово да вас постидим, него да вас опоменем као своју драгу децу. 15 Наиме, да имате и десет хиљада васпитача у Христу, ипак немате много очева, јер сам вас ја еванђељем родио у Христу Исусу. 16 Стога вас преклињем: на мене се угледајте. 17 Зато сам вам и послао Тимотеја, који је моје драго и верно дете у Господу. Он ће вас подсетити на мој начин живота у Христу Исусу, који је у складу с оним што учим свуда, у свакој цркви.

18 Неки су постали надмени, као да ја нећу доћи к вама. 19 Али, ускоро ћу вам доћи, ако Господ буде хтео, и тада ћу сазнати не само шта ови надмени говоре него и какву силу имају. 20 Јер, Божије царство није у речима, него у сили. 21 Шта бисте радије? Да к вама дођем са шибом или с љубављу и у духу благости?