Add parallel Print Page Options

Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.

Рекох: »Пазићу на своје путеве
    да својим језиком не згрешим.
Брњицу ћу држати на устима
    све док је опаки преда мном.«
Заћутах, умукнух,
    чак ни о добру нисам говорио.
Али мој бол се погорша,
    срце се у мени ражари.
Што сам више о томе мислио,
    то је огањ више горео.
Тада проговорих:
»ГОСПОДЕ, обзнани ми мој крај
    и меру мојих дана,
    да знам како ми је живот пролазан.
Ево, дао си ми дане кратке као длан,
    мој век животни као ништа је пред тобом.
    Сваки човек је само дашак. Села

»Сваки човек као авет тумара,
    узалуд трчкара унаоколо,
богатство гомила,
    а не зна ко ће га покупити.

»А сада, Господе, шта да чекам?
    У теби је моја нада.
Избави ме од свих мојих преступа,
    не дај да ме безумници вређају.
Ућутаћу, нећу отварати уста,
    јер ти си ово учинио.
10 Склони свој ударац од мене –
    докрајчиће ме силина твоје руке.
11 Ти човека прекореваш и одгајаш стегом
    због његове кривице
и као мољац разједаш све за чим жуди.
    Сваки човек је само дашак. Села

12 »Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
    мој вапај саслушај,
    на моје сузе се не оглуши.
Јер, ја сам само дошљак
    и насељеник код тебе,
    као сви моји праоци.
13 Скини свој поглед са мене,
    да се још мало повеселим
    пре но што одем и више ме не буде.«