Add parallel Print Page Options

Давидова поучна песма, кад је био у пећини. Молитва.

142 Гласом својим ја Господу вапим,
    гласом својим ја Господа за милост преклињем.
Жалопојку своју пред њега изливам,
    муку своју њему образлажем.

Када дух ми на измаку беше,
    ти си знао стазу моју;
пут којим сам ишао,
    на коме су ми замку поставили.
Удесно погледај па види
    да нико на ме не обраћа пажњу;
мени више уточишта нема,
    нема никог да за мене мари.

О, Господе, теби вапим! Говорим ти:
    „Уточиште моје ти си
    и наследство моје у земљи живих!“

Јецај мој пажљиво почуј,
    јер сам јадан преко сваке мере;
од тлачитеља ме ослободи,
    јер за мене су прејаки.
Душу моју из тамнице вади
    па да хвалим име твоје;
па нека ме окруже праведни,
    јер си мени благонаклон био!

Маскил Давидов. Када је био у пећини. Молитва.

Из свега гласа ГОСПОДА зовем у помоћ,
    ГОСПОДУ вапијем за милост.
Пред њега изливам своју јадиковку,
    пред њим објављујем своју невољу.

Кад год занемоћам,
    ти си тај који мој пут зна.
На стази којом идем
    замку су сакрили за мене.
Погледај десно и види –
    никог за мене није брига.
Нема за мене уточишта,
    нико за мој живот не мари.

Тебе у помоћ зовем, ГОСПОДЕ.
    Говорим: »Ти си уточиште моје,
    моје наследство у земљи живих.«
Помно саслушај мој вапај,
    јер сам беспомоћан.
Избави ме од мојих гонитеља,
    јер су од мене јачи.
Душу ми изведи из тамнице,
    да твом Имену захваљујем.
Тада ће ме окружити праведници
    због твоје доброте према мени.