Add parallel Print Page Options

Седам анђела са седам пошасти

15 Тада видех још једно велико и чудесно знамење на небу: седам анђела са седам последњих пошасти – последњих, јер се њима окончава Божија срџба. И видех нешто као море од стакла помешано с ватром и победнике над Звери, над њеним ликом и над бројем њеног имена како стоје на мору од стакла и држе Божије китаре. Певали су песму Божијег слуге Мојсија и Јагњетову песму:

»Велика су и чудесна твоја дела,
    Господе Боже, Сведржитељу.
Праведни су и истинити твоји путеви,
    Царе над народима.
Ко да те се не боји, Господе,
    и да не слави твоје име?
Ти си једини свет.
Сви народи ће доћи
    и поклонити се пред тобом,
    јер су објављена твоја праведна дела.«

После тога видех како се на небу отвори Храм, то јест Шатор сведочанства, и из њега изађе оних седам анђела који су имали седам пошасти. Били су обучени у блиставо чисто платно и око груди опасани златним појасевима. Тада једно од четири жива бића даде седморици анђела седам златних чинија пуних срџбе Бога, који је довека жив. Храм се испуни димом Божије славе и његове силе, па нико није могао да уђе у Храм док се не заврши седам пошасти седморице анђела.