Матеј 8

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Очишћење губавца

(Мк 1,40-45; Лк 5,12-16)

8 Када је Исус сишао са горе, за њим пође силан народ.

² Приђе му један губавац, поклони му се и рече: »Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.«

³ А Исус пружи руку, дотаче га и рече: »Хоћу. Буди чист.«

И онај се одмах очисти од своје губе.

⁴ Тада му Исус рече: »Пази да ником не причаш, него иди и покажи се свештенику, па принеси дар који је Мојсије одредио – за сведочанство њима.«

Вера римског капетана

(Лк 7,1-10; Јн 4,43-54)

⁵ Када је ушао у Кафарнаум, приђе му један капетан и, преклињући га, ⁶ рече: »Господару, код куће ми лежи слуга, одузет је и страшно се мучи.«

⁷ А Исус му рече: »Доћи ћу да га излечим.«

⁸ »Господару«, одговори му капетан, »нисам достојан да уђеш под мој кров. Него, само реци реч и мој слуга ће оздравити. ⁹ Јер, ја сам човек подређен власти и имам под собом војнике, па кажем једном: ‚Иди!‘ и он оде, а другом: ‚Дођи!‘ и он дође. И свом слузи кажем: ‚Уради!‘ и он уради.«

¹⁰ Када је то чуо, Исус му се задиви, па рече својим пратиоцима: »Истину вам кажем: толику веру нисам нашао ни у кога у Израелу. ¹¹ А кажем вам и ово: многи ће доћи са истока и са запада и лећи за трпезу са Авраамом, Исааком и Јаковом у Царству небеском, ¹² а синови Царства биће избачени напоље, у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.«

¹³ Онда рече капетану: »Иди. Нека буде како си веровао.«

И истог часа капетанов слуга оздрави.

Излечење многих

(Мк 1,29-34; Лк 4,38-41)

¹⁴ Када је Исус ушао у Петрову кућу, виде његову ташту како лежи у грозници. ¹⁵ Он јој дотаче руку и грозница је остави, па она устаде и поче да га служи.

¹⁶ Када је пало вече, донеше му многе опседнуте демонима и он речју истера духове и излечи све болесне ¹⁷ – да се испуни оно што је речено преко пророка Исаије:

Цена следбеништва

(Лк 9,57-62)

¹⁸ Када је видео народ око себе, Исус заповеди да отплове на другу обалу.

¹⁹ А један учитељ закона му приђе и рече: »Учитељу, ићи ћу за тобом куд год будеш ишао.«

²⁰ »Лисице имају јазбине и птице имају гнезда«, одговори му Исус, »а Син човечији нема где да спусти главу.«

²¹ »Господе«, рече му један други ученик, »пусти ме да прво одем да сахраним оца.«

²² А Исус му рече: »Пођи за мном, а мртви нека сахрањују своје мртве.«

Исус стишава олују

(Мк 4,35-41; Лк 8,22-25)

²³ Онда Исус уђе у чамац, а за њим пођоше његови ученици. ²⁴ На мору настаде жестока олуја – толика да су таласи преливали чамац. А Исус је спавао.

²⁵ Ученици му приђоше и пробудише га, говорећи: »Господе, спаси нас! Изгибосмо!«

²⁶ »Зашто се плашите, маловерни?« упита их он.

Онда устаде, запрети ветровима и мору, па настаде велика тишина.

²⁷ А људи, задивљени, упиташе: »Ко је овај да му се и ветрови и море покоравају?«

Излечење двојице опседнутих

(Мк 5,1-20; Лк 8,26-39)

²⁸ Када је стигао на другу обалу, у гадарински^[a] крај, у сусрет му дођоше двојица опседнутих демонима. Излазили су из гробова, а били су толико напасни да нико није могао да прође тим путем.

²⁹ »Шта ми имамо с тобом, Сине Божији?« повикаше они. »Јеси ли овамо дошао да нас пре времена мучиш?«

³⁰ А мало даље од њих пасло је велико крдо свиња.

³¹ Демони почеше да преклињу Исуса говорећи: »Ако нас истераш, пошаљи нас у оно крдо свиња.«

³² »Идите«, рече им он.

И они изађоше и уђоше у свиње, а цело крдо се сјури низ падину у море и подави у води. ³³ Свињари побегоше и одоше у град, па испричаше све што се догодило, и о опседнутима. ³⁴ Тада цео град изађе у сусрет Исусу, па, кад су га видели, почеше да га преклињу да оде из њиховог краја.