Матеј 13  Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Прича о сејачу

(Мк 4,1-9; Лк 8,4-8)

13 Тога дана Исус изађе из куће и седе поред мора. ² Око њега се окупи силан народ, па он уђе у чамац и седе, а сав народ је стајао на обали. ³ Много тога им рече у причама, говорећи:

»Изашао сејач да сеје. ⁴ И док је сејао, нешто семена паде поред пута, и дођоше птице и позобаше га. ⁵ Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. ⁶ А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. ⁷ Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га. ⁸ Четврто семе паде на добро тле и даде плод – стострук, шездесетострук или тридесетострук. ⁹ Ко има уши, нека чује.«

Сврха прича

(Мк 4,10-12; Лк 8,9-10)

¹⁰ Његови ученици му приђоше и упиташе га: »Зашто им говориш у причама?«

¹¹ »Вама је дато да сазнате тајне Царства небеског, а њима није«, одговори им он. ¹² »Јер, ко има, даће му се још и имаће у изобиљу, а ко нема, узеће му се и оно што има. ¹³ Зато им говорим у причама, јер они,

¹⁴ Тако се на њима испуњава Исаијино пророштво које каже:

¹⁶ Али, благо вашим очима што гледају, и благо вашим ушима што слушају. ¹⁷ Истину вам кажем: многи пророци и праведници жудели су да виде ово што ви гледате – али нису видели; и да чују оно што ви слушате – али нису чули.«

Објашњење приче о сејачу

(Мк 4,13-20; Лк 8,11-15)

¹⁸ »Чујте, дакле, шта значи прича о сејачу: ¹⁹ Сваком оном ко чује Реч о Царству, а не разуме је, долази Зли и отима оно што му је посејано у срцу. То је оно семе које је посејано поред пута. ²⁰ Семе посејано на каменитом тлу јесте онај ко чује Реч и одмах је с радошћу прихвати. ²¹ Али, пошто нема корена у себи, непостојан је, па чим наиђе невоља или прогон због Речи, он се одмах саблазни. ²² Семе посејано у трње јесте онај ко чује Реч, али бриге овога живота и заводљивост богатства угуше Реч, па буде бесплодан. ²³ Семе посејано на добром тлу јесте онај ко чује и разуме Реч. Он рађа плод и даје стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко.«

Прича о кукољу

²⁴ Исприча им и другу причу: »Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. ²⁵ Али, док су људи спавали, дође његов непријатељ, засеја кукољ посред пшенице и оде. ²⁶ А када је пшеница израсла и искласала, појави се и кукољ.

²⁷ »Слуге одоше власнику, па му рекоше: ‚Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуд онда кукољ?‘

²⁸ »А он им рече: ‚Непријатељ је то учинио.‘

»‚Хоћеш ли да одемо и да га оплевимо?‘ упиташе слуге.

²⁹ »‚Не‘, одговори он, ‚да не бисте, плевећи кукољ, заједно с њим ишчупали и пшеницу. ³⁰ Пустите нека обоје расте до жетве, а ја ћу у време жетве рећи жетеоцима: Прво оплевите кукољ и вежите га у снопове, да се спали, а пшеницу скупите у мој амбар.‘«

Приче о зрну горушице и квасцу

(Мк 4,30-34; Лк 13,18-21)

³¹ Онда им исприча ову причу: »Царство небеско је слично зрну горушице које је човек узео и посејао на својој њиви. ³² Иако је најмање од свег семења, када израсте, веће је од свег поврћа. Развије се у дрво, па птице долазе и гнезде се у његовим гранама.«

³³ Онда им исприча још једну причу: »Царство небеско је слично квасцу који је жена узела и измешала га са три сате^[a] брашна док све није ускисло.«

³⁴ Све је то Исус народу говорио у причама и без прича им ништа није говорио. ³⁵ Тако се испунило оно што је речено преко пророка:

Објашњење приче о кукољу

³⁶ Тада Исус отпусти народ, па уђе у кућу. А ученици му приђоше и рекоше: »Објасни нам причу о кукољу на њиви.«

³⁷ Он им одговори: »Онај који је посејао добро семе је Син човечији, ³⁸ а њива је свет. Добро семе су синови Царства, а кукољ синови Злога. ³⁹ Непријатељ који га је посејао је ђаво. Жетва је крај света, жетеоци анђели. ⁴⁰ Па, као што се кукољ плеви и спаљује, тако ће бити и на крају света. ⁴¹ Син човечији ће послати своје анђеле и оплевити своје Царство од свих саблазни и од свих који чине безакоње ⁴² и бацити их у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба. ⁴³ Тада ће праведници као сунце засјати у Царству свога Оца. Ко има уши, нека чује.«

Три приче

⁴⁴ »Царство небеско је слично благу сакривеном на њиви: човек га нађе, па га сакрије и радостан оде, прода све што има и купи ту њиву.

⁴⁵ »Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере. ⁴⁶ Када нађе скупоцен бисер, оде и прода све што има, па га купи.

⁴⁷ »Царство небеско је слично и мрежи баченој у море у коју се ухватило риба сваке врсте. ⁴⁸ Када се мрежа напуни, извуку је на обалу, па седну и добре рибе скупе у корпе, а лоше баце. ⁴⁹ Тако ће бити и на крају света: доћи ће анђели и одвојити зле од праведних, ⁵⁰ па их бацити у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба.«

Ново и старо благо

⁵¹ »Јесте ли све ово разумели?« упита их.

»Јесмо«, одговорише они.

⁵² А он им рече: »Зато је сваки учитељ закона који је поучен о Царству небеском сличан домаћину који из своје ризнице износи и ново и старо благо.«

Пророк у завичају

(Мк 6,1-6; Лк 4,16-30)

⁵³ Када је Исус испричао ове приче, оде оданде ⁵⁴ и дође у свој завичај.

Учио је народ у тамошњој синагоги, а они су, задивљени, говорили: »Одакле овоме ова мудрост и чудотворна моћ? ⁵⁵ Зар он није тесарев син? Зар му се мајка не зове Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? ⁵⁶ И зар нису све његове сестре с нама? Одакле му онда све ово?«

⁵⁷ И саблазнише се о њега.

А Исус им рече: »Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.«

⁵⁸ И није, због њиховог неверовања, тамо учинио много чуда.