Add parallel Print Page Options

Јудина смрт

(Дап 1,18-19)

27 Рано ујутро првосвештеници и старешине народа договорише се да Исуса убију. Везаше га, па га одведоше и предадоше намеснику Пилату.

Када је Јуда, који га је издао, видео да је Исус осуђен, покаја се и првосвештеницима и старешинама врати тридесет сребрњака, говорећи: »Згрешио сам издавши невину крв.«

Они му рекоше: »Шта се то нас тиче? То је твоја ствар.«

Он баци сребрњаке у Храм, па оде и обеси се.

Првосвештеници узеше сребрњаке, говорећи: »Није дозвољено да се овај новац стави у храмску ризницу, јер је плата за крв.«

Онда се договорише и тим новцем купише Грнчареву њиву, да буде гробље за странце. Зато се та њива све до дана данашњег зове Крвна њива. Тако се испунило оно што је речено преко пророка Јеремије:

»Узеше тридесет сребрњака, цену процењенога, кога проценише Израелци, 10 и дадоше их за Грнчареву њиву, као што ми је Господ заповедио.«[a]

Исус пред Пилатом

(Мк 15,2-5; Лк 23,3-5; Јн 18,33-38)

11 А Исус је стајао пред намесником, који га упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?«

Исус му рече: »Тако је као што кажеш.«

12 А док су га првосвештеници и старешине оптуживали, није ништа одговарао.

13 Тада му Пилат рече: »Зар не чујеш шта све сведоче против тебе?«

14 Али Исус му не одговори ниједном речју, па се намесник веома зачуди.

Исус осуђен на смрт

(Мк 15,2-5; Лк 23,13-25; Јн 18,39-19,16)

15 А намесник је имао обичај да о празницима ослободи народу једног затвореника кога су хтели. 16 Тада је тамо био познати затвореник по имену Варава.

17 Када се народ окупио, Пилат их упита: »Кога хоћете да вам ослободим: Вараву или Исуса званог Христос?«

18 Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти.

19 Док је Пилат седео на судијској столици, његова жена му поручи: »Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много препатила због њега.«

20 Али првосвештеници и старешине наговорише народ да затражи Вараву, а да Исус буде погубљен.

21 Намесник их упита: »Кога од ове двојице хоћете да вам ослободим?«

»Вараву!« одговорише они.

22 »А шта да урадим са Исусом званим Христос?« упита их он.

А они сви рекоше: »Нека буде распет!«

23 »Какво је зло учинио?« упита их.

Али они још гласније повикаше: »Нека буде распет!«

24 Пилат виде да ништа не помаже, него да настаје све већи метеж, па узе воде и пред народом опра руке, говорећи: »Нисам крив за крв овога човека – то је ваша ствар!«

25 А сав народ одврати: »Његова крв на нас и на нашу децу!«

26 Тада им Пилат ослободи Вараву, а Исуса избичева, па га предаде да га распну.

Војници се ругају Исусу

(Мк 15,16-20; Јн 19,2-3)

27 Намесникови војници одведоше Исуса у преторијум, па око њега окупише целу чету. 28 Свукоше га и огрнуше скерлетним плаштом. 29 Исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, а у десну руку трску. Онда клекнуше пред њим, па почеше да му се ругају, говорећи: »Здраво, царе Јудеја!«

30 Потом су га пљували и ударали трском по глави. 31 Када су престали да му се ругају, скинуше плашт с њега и обукоше му његову одећу, па га одведоше да га распну.

Распеће

(Мк 15,21-32; Лк 23,26-43; Јн 19,17-27)

32 Док су излазили, наиђоше на једног човека из Кирине који се звао Симон и натераше га да носи Исусов крст. 33 Када су стигли на место које се зове Голгота – што значи »Лобањско место« – 34 дадоше Исусу да пије вино помешано са жучи. Али, кад га је окусио, не хтеде да га пије. 35 Они га распеше, па разделише његову одећу бацањем коцке. 36 Онда седоше тамо да га чувају.

37 А изнад главе су му ставили написану његову кривицу: Ово је Исус, цар Јудеја.

38 Тада с њим распеше и два разбојника – једног с његове десне, а другог с леве стране.

39 А пролазници су га вређали. Махали су главама 40 и говорили: »Спаси самога себе, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана! Сиђи са крста ако си Син Божији!«

41 Слично су му се ругали и првосвештеници, заједно с учитељима закона и старешинама, говорећи: 42 »Друге је спасао, а себе не може да спасе! Он је цар Израела – нека сада сиђе с крста, па ћемо му поверовати. 43 Узда се у Бога, па нека га он сада избави ако га жели. Јер, говорио је: ‚Ја сам Син Божији.‘«

44 А тако су га вређали и разбојници који су с њим били распети.

Исусова смрт

(Мк 15,33-41; Лк 23,44-49; Јн 19,28-30)

45 Од поднева до три сата[b] завлада тама по целој земљи. 46 Око три сата[c] Исус повика из свега гласа: »Ели, Ели, лама сабахтани?« – што значи »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?«(A)

47 Чули су то неки који су тамо стајали, па рекоше: »Зове Илију!«[d]

48 Један од њих сместа отрча, узе сунђер, натопи га сирћетом, натаче на трску, па даде Исусу да пије.

49 »Остави га«, рекоше остали, »да видимо да ли ће доћи Илија да га спасе.«

50 А Исус опет повика из свега гласа и издахну.

51 Тада се завеса у Храму расцепи надвоје, од врха до дна. Земља се затресе и стене попуцаше. 52 Гробови се отворише и васкрснуше тела многих умрлих светих, 53 који изађоше из гробова, а после Исусовог васкрсења одоше у свети град и показаше се многима.

54 Капетан и они који су с њим чували Исуса видеше земљотрес и све што се догодило, па се веома уплашише и рекоше: »Овај је заиста био Син Божији!«

55 А тамо су биле и све то издалека посматрале и многе жене које су Исуса пратиле од Галилеје и служиле му. 56 Међу њима су биле Марија Магдалина, Марија мајка Јакова и Јосифа, и мајка Зеведејевих синова.

Исусова сахрана

(Мк 15,42-47; Лк 23,50-56; Јн 19,38-42)

57 Када је пало вече, дође човек по имену Јосиф, богаташ из Ариматеје, који је и сâм био Исусов ученик. 58 Он оде к Пилату и затражи Исусово тело, а Пилат нареди да му се тело преда. 59 Јосиф узе тело, уви га у чисто платно, 60 па га положи у свој нови гроб, који је усекао у стени. Онда на улаз у гроб наваља велик камен и оде. 61 А Марија Магдалина и друга Марија седоше преко пута гроба.

Стража код гроба

62 Сутрадан, то јест дан после Припреме[e], првосвештеници и фарисеји дођоше к Пилату 63 и рекоше: »Господару, сетили смо се да је онај варалица за живота говорио: ‚Васкрснућу после три дана.‘ 64 Зато нареди да се гроб осигура до трећег дана, да не би његови ученици дошли и украли тело, па рекли народу: ‚Устао је из мртвих!‘ Тако би та последња превара била гора од прве.«

65 А Пилат им рече: »Ево вам страже, па идите и осигурајте како знате.«

66 И они одоше и осигураше гроб запечативши камен и поставивши стражу.

Footnotes

  1. 27,9-10 Зах 11,12-13; Јер 19,1-13; 32,6-9
  2. 27,45 Од поднева до три сата Дословно: од шестог до деветог часа.
  3. 27,46 Око три сата Дословно: Око деветог часа.
  4. 27,47 Зове Илију Име Илија на хебрејском језику звучи слично речи »ели« из 46. стиха.
  5. 27,62 Припреме То јест: петка.

Савет верских главара доноси пресуду против Исуса

27 А када је свануло, договоре се сви водећи свештеници и старешине да убију Исуса. Свезали су га, одвели и предали намеснику Пилату.

А Јуда, који га је издао, кад је видео да су га осудили, покајао се и вратио оних тридесет сребрњака водећим свештеницима и старешинама, рекавши: „Сагрешио сам издавши невиног човека.“

А они му рекоше: „Шта се то нас тиче? То је твоја брига.“

Јуда баци сребрњаке у храм, оде и обеси се.

А водећи свештеници узеше сребрњаке и рекоше: „Није дозвољено да се такав новац стави у храмску благајну, јер је плата за убиство човека.“ Стога су одлучили да за тај новац купе Грнчареву њиву за гробље странцима. Зато се та њива до данас зове „Крвна њива“. Тада се испунило оно што је рекао пророк Јеремија:

„И узеше тридесет сребрњака,
    цену за процењенога,
    коју одредише неки од рода Израиљевог,
10 и за њих купише Грнчареву њиву.
    Овако ми Господ нареди.“

Пред Пилатом

11 Исуса су затим довели пред намесника, који га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ „Ти то кажеш“ – одговори Исус. 12 Онда су га водећи свештеници и старешине оптуживали, а он није ништа одговарао. 13 Тада му Пилат рече: „Зар не чујеш за шта те све оптужују?“ 14 Исус није одговорио ни речи, чему се заповедник веома чудио.

Пилат удовољава захтеву да Исус буде разапет

15 А заповедник је обичавао да за празник пусти једног затвореника по избору народа. 16 Баш тада су у тамници држали познатог сужња по имену Исус Варава. 17 Када се народ окупио, Пилат им се обрати: „Кога желите да вам пустим: Исуса Вараву или Исуса прозваног ’Христос’?“ 18 Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти.

19 Док је седео на судијској столици, његова жена му пошаље поруку: „Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много пропатила због њега.“

20 Међутим, водећи свештеници и старешине наговоре народ да затраже Вараву, а да се Исус погуби.

21 Заповедник их упита: „Којега од ове двојице хоћете да вам пустим?“ Они одговорише: „Вараву!“

22 Пилат их упита: „Шта онда да радим са Исусом прозваним ’Христос’?“ Они одговорише: „Нека буде разапет!“

23 Он их упита: „Какво је зло учинио?“ Али они су још гласније повикали: „Нека буде разапет!“

24 Када је Пилат видео да ништа не користи, него да настаје још већи метеж, узео је воду и опрао руке пред народом, рекавши: „Ја немам ништа са смрћу овог праведника; ви ћете одговарати за то.“

25 А сав народ рече: „Нека његова крв падне на нас и на нашу децу!“

26 Тада им је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и разапну на крст.

Војници се ругају Исусу

27 Након тога су заповедникови војници повели Исуса у преторијум. Око њега се окупила цела чета. 28 Свукли су Исуса и огрнули га скерлетним плаштом. 29 Онда су исплели венац од трња, те му ставили на главу и трску у његову десну руку. И клањали су се пред њим, говорећи: „Здраво, Царе јудејски!“ 30 Пљували су на њега, а онда су узели трску и ударали га по глави. 31 Када су му се наругали, скинули су са њега огртач и обукли му његову одећу, па су га одвели да га разапну.

Исуса спроводе до места погубљења

Распеће

32 Када су изашли, нашли су неког човека из Кирине, по имену Симон, и натерали га да му понесе крст. 33 Када су дошли на место звано Голгота, што значи „Место лобање“, 34 дали су му да пије вино помешано са жучи. Али пошто је окусио, није хтео да пије.

35 Када су га разапели, поделили су његову одећу бацајући коцку. 36 Седели су тамо и чували га. 37 Онда су изнад његове главе ставили натпис на коме је била написана његова кривица: „Ово је Исус, Цар јудејски.“

38 Са њим су разапели и два одметника, једног с десне стране, а другог с леве стране. 39 А пролазници су га вређали и климали својим главама, 40 говорећи: „Де сад, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, спаси самога себе! Ако си Син Божији, сиђи с крста!“

41 Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма и старешинама: 42 „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! Па, он је израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста па ћемо поверовати у њега! 43 Уздао се у Бога, нека га сад избави ако му је по вољи! Са̂м је рекао: ’Син сам Божији.’“ 44 Тако су га вређали и одметници разапети са њим.

Исусова смрт

45 А од подне па до три сата наста тама по свој земљи. 46 Око три сата поподне, Исус завапи веома гласно: „Ели, Ели, лема савахтани?!“ То значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“

47 А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Овај дозива Илију!“

48 Један од војника одмах отрча, узе сунђер, натопи га киселим вином, натаче на штап, те је тако појио Исуса. 49 Остали су говорили: „Пусти да видимо хоће ли доћи Илија да га спасе!“

50 Исус још једном снажно узвикну и издахну.

51 Уто се храмска завеса расцепи на двоје од горе до доле, а земља се потресе, те се стене распукоше. 52 Гробови се отворише, па устадоше из мртвих многи свети који су уснули[a], 53 и изађоше из својих гробова. Ови су касније, након Исусовог ускрсења, дошли у Свети град[b] и показали се многима.

54 А римски капетан и они који су са њим чували Исуса, кад су видели потрес и све што се догодило, силно су се уплашили и рекли: „Овај је заиста био Божији Син!“

55 Тамо су биле и многе жене које су посматрале издалека. Оне су пратиле Исуса из Галилеје и служиле му. 56 Међу њима су биле Марија Магдалена, Марија, мајка Јаковљева и Јосифова, и мајка Заведејевих синова.

Исусова сахрана

57 Кад се спустило вече, дође неки богати човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који је и са̂м био Исусов следбеник. 58 Овај дође к Пилату и затражи од њега Исусово тело. Тада Пилат нареди да му се тело преда. 59 Јосиф узе Исусово тело, увијe га у чисто платно, 60 те га положи у нови гроб који је издубио у стени за себе. Онда је навалио велики камен на улаз у гробницу и отишао. 61 Марија Магдалена и друга Марија седеле су тамо наспрам гроба.

62 Следећег дана, после Припреме, окупе се водећи свештеници и фарисеји код Пилата. 63 Рекли су: „Господару, сетили смо се да је она варалица, још док је био жив, рекао да ће након три дана ускрснути. 64 Зато нареди да се гроб обезбеди до трећег дана, да не би дошли његови ученици и украли га. Они ће онда рећи народу да је он ускрснуо из мртвих, па ће тако последња превара бити већа него прва.“ 65 Пилат им одговори: „Ево вам стража; идите и обезбедите гроб како знате.“ 66 Они оду и обезбеде гроб: запечате гробни камен и поставе стражу.

Footnotes

  1. 27,52 Еуфемизам за умрети, преминути.
  2. 27,53 Јерусалим.