Марко 11

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Исус улази у Јерусалим

(Мт 21,1-11; Лк 19,28-40; Јн 12,12-19)

11 Када су се приближили Јерусалиму и стигли до Витфаге и Витаније код Маслинске горе, Исус посла двојицу својих ученика ² рекавши им: »Идите у село пред вама и чим уђете у њега, наћи ћете привезано магаре на коме још нико није јахао. Одвежите га и доведите. ³ А ако вас неко упита: ‚Зашто то радите?‘, реците му: ‚Потребно је Господу, али он ће га одмах вратити овамо.‘«

⁴ И они одоше и нађоше магаре привезано за капију, напољу на улици, па га одвезаше.

⁵ А неки од оних који су тамо стајали упиташе их: »Шта то радите? Зашто одвезујете то магаре?«

⁶ Они им одговорише као што им је Исус рекао и ови их пустише. ⁷ Онда магаре доведоше Исусу, на њега ставише своје огртаче, а Исус га узјаха.

⁸ Многи по путу простреше своје огртаче, а други гране које су насекли по пољима. ⁹ Они који су ишли испред њега и они коју су ишли иза њега, викали су:

¹¹ Исус уђе у Јерусалим, па оде у Храм и све разгледа. Али, пошто је већ било касно, крену са Дванаесторицом у Витанију.

Исус проклиње смокву

(Мт 21,18-19)

¹² Сутрадан, када су одлазили из Витаније, Исус огладне. ¹³ У даљини угледа олисталу смокву, па се упути према њој да нађе неки плод. Али, када је дошао до ње, не нађе ништа осим лишћа, јер није било време смоквама.

¹⁴ Тада рече смокви: »Не јео нико твоје плодове више никад!«

А то су чули и његови ученици.

Исус у Храму

(Мт 21,12-17; Лк 19,45-48; Јн 2,13-22)

¹⁵ Када су стигли у Јерусалим, Исус уђе у Храм и поче да истерује све који су тамо куповали и продавали и испреврта столове мењачима новца, а продавцима голубова клупе. ¹⁶ И ником није допуштао да кроз Храм пронесе било какву посуду.

¹⁷ Онда поче да их учи, говорећи им: »Зар није записано: ‚Мој дом ће се звати дом молитве за све народе‘^(B)? А ви сте од њега направили ‚јазбину разбојничку‘^(C).«

¹⁸ Чули су то и првосвештеници и учитељи закона, па почеше да траже начин да га убију, јер су га се бојали пошто се сав народ дивио његовом учењу.

¹⁹ Када је пало вече, Исус и његови ученици изађоше из града.

Имајте вере

(Мт 21,20-22)

²⁰ А ујутро, док су пролазили, видеше да се она смоква из корена осушила.

²¹ Петар се сети, па рече Исусу: »Раби, погледај! Осушила се она смоква коју си проклео!«

²² »Имајте вере у Бога^[a]«, рече им Исус. ²³ »Истину вам кажем: ко год рекне овој гори: ‚Иди и баци се у море!‘ – а не посумња у свом срцу, него верује да ће бити то што говори – биће му. ²⁴ Зато вам кажем: све за шта се молите и што замолите, верујте да сте већ добили, и биће вам. ²⁵ И док стојите и молите се, опраштајте ако имате нешто против неког, да и вама ваш небески Отац опрости ваше грешке.« ^26 [b]

Одакле Исусу власт?

(Мт 21,23-27; Лк 20,1-8)

²⁷ И опет дођоше у Јерусалим.

Док је Исус ходао по Храму, приђоше му првосвештеници, учитељи закона и старешине, ²⁸ па га упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао власт да ово чиниш?«

²⁹ »И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним. ³⁰ Да ли је Јованово крштење било са неба или од људи? Одговорите ми.«

³¹ А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘ ³² А да кажемо: ‚Од људи…‘?« Плашили су се народа, јер су сви сматрали да је Јован заиста пророк.

³³ Зато одговорише Исусу: »Не знамо.«

Тада им Исус рече: »Онда ни ја нећу рећи вама којом влашћу ово чиним.«