Лука 17

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Грех, вера, дужност

(Мт 18,6-7, 21-22; Мк 9,42)

17 Исус рече својим ученицима: »Саблазни морају да дођу, али тешко оном по коме дођу. ² Боље би му било да му се око врата обеси млински камен и да га баце у море него да саблазни иједнога од ових малених. ³ Чувајте се!

»Ако твој брат згреши, укори га, па ако се покаје, опрости му. ⁴ И ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута ти дође и каже: ‚Кајем се‘, опрости му.«

⁵ Тада апостоли рекоше Господу: »Увећај нашу веру.«

⁶ А Господ рече: »Када бисте имали веру као зрно горушице, могли бисте рећи овом дуду: ‚Ишчупај се с кореном и посади се у море‘, и он би вас послушао.

⁷ »Који од вас, када има слугу који оре или чува овце, па се овај врати с поља, каже: ‚Дођи одмах и седи да једеш?‘ ⁸ Зар му не каже: ‚Спреми ми вечеру, па се опаши^[a] и послужуј ме док једем и пијем. А после можеш и ти да једеш и пијеш‘? ⁹ Да ли он захваљује слузи што је учинио оно што му је наређено? ¹⁰ Тако и ви, када учините све што вам је наређено, треба да кажете: ‚Ми смо некорисне слуге. Учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.‘«

Очишћење десеторице губаваца

¹¹ Док је Исус путовао у Јерусалим, пролазио је између Самарије и Галилеје. ¹² Када је улазио у једно село, сусрете га десет губавих људи, који стадоше подаље ¹³ и повикаше: »Исусе, Учитељу, смилуј нам се!«

¹⁴ Када их је видео, рече им: »Идите и покажите се свештеницима.«

И док су још ишли, очистише се.

¹⁵ Један од њих, када је видео да је излечен, врати се, славећи Бога на сав глас, ¹⁶ и паде ничице Исусу пред ноге и захвали му. А био је Самарићанин.

¹⁷ Исус рече: »Зар се нису сва десеторица очистила? Где су остала деветорица? ¹⁸ Зар се међу њима не нађе ниједан да се врати да дâ славу Богу, него само овај туђинац?«

¹⁹ Онда му рече: »Устани и иди. Твоја вера те је излечила.«

Долазак Божијег царства

(Мт 24,23-28, 37-41)

²⁰ Једном када су га фарисеји питали када ће доћи Божије царство, Исус им одговори: »Божије царство не долази као нешто што се види. ²¹ Људи неће моћи да кажу: ‚Ево га овде!‘ ни: ‚Ено га онде!‘, јер Божије царство је у вама^[b].«

²² А ученицима рече: »Долази време када ћете жудети да видите само један дан Сина човечијега, али га нећете видети. ²³ А људи ће вам говорити: ‚Ено га онде!‘ или: ‚Ево га овде!‘ Не идите онамо и не јурите за њима. ²⁴ Јер, као што муња, када севне, обасја небо од једног краја до другог, тако ће бити и са Сином човечијим на његов дан. ²⁵ Али он прво мора много да препати и овај нараштај мора да га одбаци.

²⁶ »Као што је било у Нојево време, тако ће бити и у дане Сина човечијега. ²⁷ Људи су јели и пили, женили се и удавали, све до дана када је Ноје ушао у ковчег. Онда је дошао потоп и све их уништио. ²⁸ Биће и као што је било у Лотове дане: људи су јели и пили, куповали и продавали, садили и градили. ²⁹ А оног дана кад је Лот изашао из Содоме, горући сумпор запљушта с неба и све их уништи.

³⁰ »Тако ће бити и онога дана када се појави Син човечији. ³¹ Ако се неко тога дана затекне на крову, а ствари су му у кући, нека не силази да их узме. И ко се затекне у пољу, нека се не враћа. ³² Сетите се Лотове жене! ³³ Ко покуша да сачува свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот, сачуваће га. ³⁴ Кажем вам: те ноћи биће двоје у једној постељи – једно ће се узети, а друго оставити. ³⁵ Две жене ће заједно млети жито – једна ће се узети, а друга оставити.« ^36 [c]

³⁷ »Где то, Господе?« упиташе га.

А он им рече: »Где буде лешина, тамо ће се окупити и лешинари.«