Лука 10
New Serbian Translation
Послање седамдесет двојице ученика
10 После овога је Господ одредио другу седамдесет двојицу ученика и послао их по двојицу пред собом у сваки град и свако место у које је намеравао да дође. 2 Рекао им је: „Жетве је много, а мало радника. Стога се молите Господару жетве да пошаље раднике на своју жетву. 3 Идите! Ја вас шаљем као јагањце међу вукове. 4 Не узимајте са собом ни новчаника, ни торбе, ни обуће. На путу се ни са ким не поздрављајте.
5 Кад улазите у неку кућу, прво реците: ’Мир овој кући!’ 6 Ако човек мира живи тамо, ваш мир ће остати на тој кући; а ако не, ваш мир ће се вратити к вама. 7 У тој кући останите и једите и пијте шта год вам дају, јер радник заслужује своју плату. И не прелазите из куће у кућу. 8 Ако се нађете у неком граду и приме вас, једите оно што поставе пред вас. 9 У том месту исцељујте болесне и говорите им: ’Приближило се Царство Божије!’ 10 А ако дођете у неки град, па вас не приме, онда идите по његовим улицама и говорите: 11 ’Отресамо и прашину која је у вашем граду прионула за наше стопе. Али да знате: приближило се Царство Божије!’ 12 Кажем вам да ће Содоми бити лакше на Судњи дан него оном граду.
13 Јао теби, Хоразине! Јао теби, Витсаидо! Јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су била учињена у вама, одавно би се већ покајали, седећи у кострети и пепелу. 14 Зато ће Тиру и Сидону бити лакше на Судњи дан него вама. 15 А ти, Кафарнауме, хоћеш ли се до неба уздићи? До Света мртвих ћеш се срушити!
16 Ко вас слуша – мене слуша, и ко вас одбацује – мене одбацује, а ко одбацује мене – одбацује онога који ме је послао.“
17 А седамдесет двојица се вратише и са радошћу рекоше: „Господе, и зли духови нам се покоравају у твоје име!“
18 Исус им рече: „Гледао сам Сатану како пада с неба као муња. 19 Ево, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије и сваку непријатељску силу. Они вам никако неће наудити. 20 Нека вас не радује то што вам се зли дуси покоравају, него што су ваша имена записана на небу.“
21 Тада се Исус испуни радошћу по Светом Духу и рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца. Да, Оче, јер ти је тако било по вољи. 22 Отац ми је све предао; и нико не зна ко је Син осим Оца, и нико не зна ко је Отац осим Сина, и оног коме Син хоће да открије.“
23 Онда се окренуо према ученицима и само њима рекао: „Блажене су очи, које гледају оно што ви гледате. 24 Кажем вам да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују оно што ви слушате, али нису чули.“
Прича о милосрдном Самарјанину
25 Неки зналац Светог писма устаде и упита Исуса, с намером да га искуша: „Учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
26 Исус му одговори: „Шта је записано у Закону? Како то тамо читаш?“
27 Овај му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе.“
28 Исус му рече: „Добро си одговорио. Чини тако и живећеш.“
29 Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: „Ко је мој ближњи?“
30 Исус на то рече: „Силазио неки човек из Јерусалима у Јерихон и допао у руке разбојницима. Они га свуку, претуку, па оду, остављајући га полумртва. 31 Десило се да је тим путем силазио неки свештеник. Када је видео унесрећеног, наставио је даље. 32 И неки Левит је пролазио тим путем. Видео је унесрећеног и наставио даље. 33 Тако је и неки Самарјанин путовао туда. Када је дошао до унесрећеног, погледао га је и сажалио се над њим. 34 Затим му је пришао, прелио његове ране уљем и вином и превио их. Онда га је ставио на своје магаре, одвео до гостионице и побринуо се за њега. 35 Сутрадан је извадио два сребрњака, дао их гостионичару, и рекао: ’Постарај се за њега, па ако потрошиш више, доплатићу ти када се будем враћао.’
36 Шта мислиш: ко је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?“ – упита Исус.
37 Овај одговори: „Онај који је показао милосрђе према њему.“
Исус му онда рече. „Иди и ти и чини тако.“
У дому Марте и Марије
38 Док су путовали, Исус сврати у неко село. Тамо га је угостила нека жена по имену Марта. 39 Она је имала сестру која се звала Марија. Ова друга је села до Господових ногу и слушала његово учење. 40 А Марта се сва растрчала да га што боље послужи. Она приђе и рече: „Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој, стога, да ми помогне!“
41 Исус јој одговори: „Марта, Марта, исувише се бринеш и узнемираваш, 42 а само је једно потребно. Марија је изабрала бољи део који јој нико неће одузети.“
Лука 10
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Послање Седамдесет двојице
10 После тога Господ одреди још седамдесет двојицу[a], па их по двојицу посла испред себе у сваки град и место куда је намеравао да иде.
2 Рече им: »Жетва је обилна, али је радника мало. Зато молите Господара жетве да пошаље раднике за своју жетву. 3 Идите. Ево, шаљем вас као јагњад међу вукове. 4 Не носите са собом ни новчаник, ни торбу, ни обућу, и на путу никога не поздрављајте.
5 »Када уђете у неки дом, прво реците: ‚Мир овом дому.‘ 6 И ако тамо буде мирољубив човек[b], ваш мир ће остати на њему. А ако не буде, ваш мир ће вам се вратити. 7 Останите у том дому и једите и пијте све што вам понуде, јер радник заслужује своју плату. И немојте да прелазите из дома у дом.
8 »Када уђете у неки град, па вас приме, једите све што пред вас ставе. 9 Лечите болесне у том граду и говорите им: ‚Приближило вам се Божије царство.‘ 10 Али, када уђете у неки град, па вас не приме, изађите на улице и реците: 11 ‚Против вас отресамо и прашину вашега града која нам се лепи за ноге. Ипак знајте: приближило се Божије царство.‘ 12 Кажем вам: онога Дана ће бити лакше Содоми него том граду.«
Прекори непокајаним градовима
(Мт 11,20-24)
13 »Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила у вама, они би се одавно покајали и седели у кострети и пепелу. 14 Али, на Суду ће бити лакше Тиру и Сидону него вама. 15 А ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба уздићи? У Подземље[c] ћеш се суновратити!
16 »Ко вас слуша, мене слуша. Ко вас одбацује, мене одбацује. А ко одбацује мене, одбацује Онога који ме је послао.«
Повратак Седамдесет двојице
17 Седамдесет двојица[d] се вратише радосни, говорећи: »Господе, и демони нам се покоравају у твоје име!«
18 А он им рече: »Видео сам Сатану како пада са неба као муња. 19 Ето, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије, и над сваком непријатељском силом – и ништа вам неће наудити. 20 Али, немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небу.«
Исус се радује
(Мт 11,25-27; 13,16-17)
21 Уто га обузе радост у Светом Духу, па рече: »Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио малој деци. Да, Оче, свидело ти се да тако учиниш.
22 »Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не зна ко је Син. И нико не зна ко је Отац, само Син и они којима то Син хоће да открије.«
23 Онда се окрену ученицима, па им насамо рече: »Благо очима које гледају то што ви гледате. 24 Јер, кажем вам: многи пророци и цареви желели су да виде то што ви гледате, али нису видели, и да чују то што ви слушате, али нису чули.«
Прича о добром Самарићанину
25 Онда устаде један учитељ закона да искуша Исуса, па га упита: »Учитељу, шта треба да учиним да бих наследио вечни живот?«
26 »Шта пише у Закону?« рече му Исус. »Шта читаш тамо?«
27 Овај одговори: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свом својом снагом и свим својим умом‘(A), и ‚свога ближњега као самога себе.‘(B)«
28 »Тачно си одговорио«, рече му Исус. »Чини тако, и живећеш.«
29 Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: »А ко је мој ближњи?«
30 Исус му одговори: »Путовао један човек из Јерусалима у Јерихон, па пао у руке разбојницима. Ови су га скинули и изударали, па отишли, оставивши га полумртва. 31 А случајно је тим путем пролазио један свештеник, видео га и заобишао. 32 Исто тако је поред тога места наишао и један Левит, видео га и заобишао. 33 Али наиђе онуда, путујући, и један Самарићанин. И кад га је видео, сажали се, 34 па му приђе и преви му ране, заливши их уљем и вином. Онда га посади на своје живинче, одведе у једну гостионицу и побрину се за њега. 35 Сутрадан извади два динара[e] и даде их гостионичару, говорећи: ‚Побрини се за њега, а ако потрошиш више, платићу ти кад се вратим.‘
36 »Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи овоме који је пао у руке разбојницима?«
37 »Онај који се на њега сажалио«, одговори учитељ закона.
А Исус му рече: »Иди, па и ти тако чини.«
Исус код Марте и Марије
38 Док су путовали, Исус уђе у једно село, где га жена по имену Марта прими у своју кућу. 39 Она је имала сестру која се звала Марија, која седе Господу до ногу, па је слушала шта он говори.
40 Марта је била веома заузета послуживањем, па приђе Исусу и рече: »Господе, зар те није брига што ме моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој да ми помогне.«
41 »Марта, Марта«, одговори јој Исус, »бринеш се и узнемираваш због много чега, 42 а само једно је потребно. Марија је изабрала оно боље и то јој неће бити одузето.«
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International