Add parallel Print Page Options

Елифас

15 Тада је Елифас из Темана узвратио овако:

„Зар мудар човек одговара у ветар,
    зар свој стомак пуни источним ветром?!
Расправља ли речима безначајним
    и говорима који никоме нису на корист?
А ти сатиреш побожност,
    размишљање пред Богом ометаш.
Кривице твоје поуку дају устима твојим,
    језиком се лукавим ти служиш.
Сопствена те уста осуђују ко кривца,
    а не ја; сопствене усне против тебе сведоче.

Да ти ниси прворођено људско биће,
    изнедрен пре планина?
Да ниси слушао Божије тајне савете
    и за себе задржао мудрост?
Шта то ти знаш, а ми да не знамо?
    Шта ти схваташ, а да нама то није дано?
10 Међу нама има и седих и старих,
    старијих и од оца твога.
11 Шта, нису ти довољне Божије утехе
    и обзирно упућена ти реч?
12 Зашто ти се срце твоје понело?
    Зашто ти севају очи твоје,
13 па се твој дух против Бога окренуо
    и устима својим просипаш речи?

14 Па шта је човек да би чист био,
    да би праведан био онај што га жена роди?!
15 Он се ни у свете[a] своје не поуздаје,
    очима његовим ни небеса нису чиста,
16 а камоли гнусан и искварен човек,
    човек што неправду као воду пије!

17 Елем, ја ћу ти рећи! Мене послушај,
    објавићу ти оно што сам видео;
18 оно што су мудри људи предали од предака својих
    и то нису прикрили.
19 А само је њима земља била дана
    и туђинац није пролазио међу њима.
20 Тек, злобник се у болу превија кроз све дане,
    и мало година је одређено окрутноме.
21 Звук страхоте му је у ушима
    и док је још мир затирач му долази.
22 Не нада се повратку из таме,
    јер је за мач обележен.
23 Потуца се због хлеба: ’Где је?’
    Он зна да му се ближи црни дан.
24 Плаше га и зебња и невоља,
    надвладавају га као цар за напад спреман;
25 јер на Бога руку своју диже,
    пред Свемоћним охоло се држи.
26 Он јуриша дрско против Бога,
    носи штит велики и јаки.

27 Лице му је задригло,
    бокови му усаљени;
28 живи у руинама од градова,
    у кућама напуштеним
    што постаће гомиле камења.
29 Богат неће бити и благо му потрајати неће,
    имање му се неће ширити по земљи.
30 Он неће побећи из таме,
    пламен ће му изданак спарушити
    и нестаће у даху Божијих уста.
31 Нек се не узда у безвредно јер је заведен,
    јер ће му безвредно постати награда;
32 а награђен ће бити и пре свога дана
    и грана му неће озеленети.
33 Као лоза отрешће свој незрели грозд
    и као маслина стрешће цват свој.
34 Јер јалово је друштво безбожничко,
    а шаторе подмићених ватра прогутаће.
35 Зачеће невољу, а родиће злобу,
    стомаци им спремни за обману.“

Footnotes

  1. 15,15 Анђеле