43 Сада говори Господ,
    који те је створио, Јакове,
    који те је начинио, Израиљу:
„Не бој се, јер ја сам те откупио,
    по имену те позвао: ти си мој.
² Кад преко воде прелазиш,
    ја сам с тобом;
преко река,
    неће те преплавити.
Прођеш ли кроз ватру,
    нећеш изгорети,
    и пламен те опалити неће,
³ јер ја сам Господ, Бог твој,
    Израиљев Светитељ, твој Спаситељ.
Да тебе откупим, дајем Египат;
    уместо тебе дајем Куш и Севу.
⁴ Јер ти си драгоцен у мојим очима,
    цењен си и ја те волим.
Зато и дајем човека уместо тебе,
    и народе трампим за живот твој.
⁵ Не бој се, јер ја сам с тобом.
    Са истока ћу потомство твоје довести,
    и са запада ћу те сакупити.
⁶ Рећи ћу северу: ’Дај ми!’
    и југу: ’Не задржавај га!’
Синове моје доведи издалека,
    и ћерке моје с краја земље,
⁷ сваког ко се именом мојим зове,
    и кога сам на славу своју створио,
    замислио га, па га начинио.

⁸ Изведи народ слеп, премда има очи,
    и глув, премда има уши.
⁹ Нека се заједно саберу сва племена,
    и нека се сакупе народи.
Је ли ко од њих ово најавио,
    и од давнина нам предсказао?
Нек доведу своје сведоке и оправдају се.
    Нека се чује, па нек кажу: ’Истина је!’
¹⁰ Ви сте сведоци моји – говори Господ –
    и слуге моје које сам изабрао,
да бисте знали и мени веровали,
    и схватили да сам то ја.
Пре мене ниједан бог саздан не би,
    а неће ни после мене бити.
¹¹ Ја, ја сам Господ,
    осим мене спаситеља нема.
¹² Ја сам најавио и спасао и предсказао,
    и међу вама туђинаца нема!
А ви сте сведоци моји – говори Господ –
    и ја сам Бог.
¹³ Од вечности ја то јесам,
    и нико из моје руке избавити неће.
Учинићу, а ко ће изменити?“

¹⁴ Говори Господ,
    ваш Откупитељ, Израиљев Светитељ:
„Вас ради послао сам према Вавилону,
    и оборићу бегунце, све њих;
    а Халдејци ће клицати у лађама.
¹⁵ Ја сам Господ, ваш Светитељ,
    Израиљев створитељ, ваш цар!“

¹⁶ Говори Господ,
    који начини пут по мору,
    и по водама силним пролаз,
¹⁷ који је извео бојна кола и коње,
    војску и јунаке заједно,
и они падоше да више не устану,
    згаснуше, као фитиљ утрнуше:
¹⁸ „Не спомињите оно што је давнашње,
    не мислите на оно што је застарело.
¹⁹ Ево, чиним нешто ново;
    већ настаје, зар не опажате?
Да, направићу пут у пустињи,
    и реке у пустоши.
²⁰ Славиће ме звери пољске,
    шакали и нојеви млади,
јер сам дао воду у пустињи,
    реке у пустари,
да напојим свој народ,
    изабраника својега.
²¹ Овај народ што сам га себи саздао,
    казиваће мени похвалу.

²² Али ти мене ниси призивао, Јакове;
    досадио сам ти, Израиљу!
²³ Ниси ми приносио овцу на свеспалницу,
    ниси ме прослављао приносећи жртве;
а ја те нисам терао да приносиш приносе,
    нити сам ти досађивао да ми кадиш;
²⁴ ниси ми за новац куповао мирисни штапић;
    ниси ме ситио салом својих жртава;
него си ме оптерећивао својим гресима,
    досађивао си ми својом кривицом.