Add parallel Print Page Options

11 О, Ливане, врата своја отвори
    да прождере огањ твоје кедре!
Јадикуј, чемпресу, јер је пао кедар.
    Та су моћна стабла уништена.
Јадикујте, храстови Васана,
    јер је оборена густа шума.
Ево јаука пастирског ридања
    јер је ојађен њихов сјај.
Ево јеке рикања лавића
    јер су опустошени јордански честари.

Два пастира

Овако каже Господ, мој Бог: „Напасај стадо које је за клање. Купци њихови их кољу и не мисле да су криви. А они који их продају говоре: ’Благословен Господ! Обогатио сам се.’ Њихови пастири су немилосрдни према њима. Зато ни ја више нећу да се смилујем на становнике земље – говори Господ. Ево, предајем свакога у руке његовог ближњег и у руке његовог цара. Они ће сатрти земљу, а ја нећу да их избавим из њихових руку.“

И ја сам напасао стадо за клање, баш оне најнезнатније у стаду. Узео сам два штапа. Један сам назвао „Благост“, а други сам назвао „Слога“, па сам напасао стадо. Онда сам за месец дана збрисао три пастира јер су ми се смучили, а и ја сам њима огадио. Онда сам рекао: „Нећу више да вас напасам! Нека скапа овца која је за смрт и нека пропадне која је за пропаст. А оне који преживе нека глођу једна другу.“

10 Елем, узео сам „Благост“, свој штап, и преломио га. Тако сам раскинуо свој савез који сам склопио са свим народима. 11 Тог дана је био сломљен, па су и најнезнатнији у стаду, они што су у мене гледали, знали да је ова реч била од Господа.

12 Рекао сам им: „Ако је право у вашим очима ви ми дајте моју надницу. А ако није, не дајте ми.“ Онда су ми одмерили надницу од тридесет сребрњака.

13 Господ ми је рекао: „Баци грнчару ту силну вредност којом су ме проценили!“ И ја сам узео од њих тридесет сребрњака и бацио их грнчару Дома Господњег.

14 Затим сам преломио „Слогу“, свој други штап, и тако прекинуо братство између Јуде и Израиља.

15 Господ ми је казао: „Поново узми опрему безумног пастира. 16 Јер, ево, подижем у земљи пастира који неће марити за оне што скапавају, неће тражити залутале, неће лечити рањене, неће водити врлудаве. Он ће јести месо угојених оваца и кидаће им папке.

17 Јао безумном пастиру
    који напушта стадо!
Мач му је над руком и над десним оком.
    Рука му се сасвим осушила,
    десно му се око сасвим замутило!“

11 »Отвори своје капије, Либане,
    да ти огањ прогута кедрове.

»Закукај, бору, јер кедар паде,
    јер пропадоше моћна стабла.
Закукајте, храстови башански,
    јер је посечена густа шума.

»Чуј кукњаву пастирâ,
    јер пропадоше њихови пашњаци.
Чуј рику лавова,
    јер пропадоше јорданске гуштаре.«

Два пастира

Овако каже ГОСПОД, мој Бог: »Напасај овце одређене за клање. Њихови купци их некажњено кољу, а они који их продају говоре: ‚Нека је благословен ГОСПОД! Обогатио сам се!‘ А ни њихови пастири их не штеде. Ни ја више нећу штедети становнике земље«, говори ГОСПОД. »Сваког од њих ћу предати у руке његовом ближњем и његовом цару. Они ће угњетавати земљу, а ја ниједнога нећу избавити из њихових руку.«

И тако почех да напасам овце трговаца овцама одређене за клање. Узех два штапа, од којих један назвах Наклоност, а други Јединство, па сам напасао овце.

За један месец отпустих три пастира.

Пошто сам изгубио стрпљење с овцама, а и оне су замрзеле мене, рекох им: »Нећу више да вас напасам. Нека оне које су на умору угину, оне које пропадају нека пропадну, а оне које преостану, нека прождиру једна другу.«

10 Онда узех штап који сам назвао Наклоност и пребих га надвоје, раскидајући савез који сам склопио са свим народима. 11 Тако је он тог дана раскинут, а трговци овцама који су ме гледали знали су да је то реч ГОСПОДЊА.

12 Ја им рекох: »Ако мислите да је то у реду, дајте ми плату, а ако не, задржите је.«

И они ми одмерише плату: тридесет сребрњака.

13 А ГОСПОД ми рече: »Стави их у храмску ризницу – ту бајну цену којом су ме проценили.«

И ја узех оних тридесет сребрњака и ставих их у ризницу Дома ГОСПОДЊЕГ.

14 Потом пребих и свој други штап, звани Јединство, раскидајући братство између Јуде и Израела.

15 Тада ми ГОСПОД рече: »Узми опет опрему безумног пастира, 16 јер ћу у овој земљи поставити пастира који неће марити за изгубљене овце, ни тражити младе, ни видати рањене, ни хранити здраве, него ће јести месо најбољих оваца и откидати им папке. 17 Тешко безвредном пастиру, који напусти своје стадо! Нека га мач удари по руци и по десном оку! Нека му се рука сасвим осуши, а десно око ослепи!«