Књига пророка Јеремије 14
New Serbian Translation
Суша, глад, рат
14 Јеремији је дошла од Господа порука о суши:
2 „Јуда плаче.
Градови јој пропадају,
а они леже по земљи у црно завијени.
Плач Јерусалима се разлеже.
3 Моћници шаљу своје слуге по воду,
али када они стигну до чатрња,
воде нема.
А онда се враћају празних посуда,
посрамљени и збуњени,
покривених глава.
4 Тло је испуцало,
јер нема кише у земљи,
ратари су посрамљени
и покривају своје главе.
5 И кошута се оланила у пољу
и напустила младо,
јер нема траве.
6 Дивљи магарци стоје по оголелим висовима
и као шакали дахћу.
Исколачили су очи
јер нема паше.“
7 Наше кривице сведоче против нас.
А ти ипак, Господе, делуј ради свога имена,
јер су многа наша отпадништва.
Против тебе смо сагрешили!
8 Надо Израиљева,
Спаситељу његов у часу невоље!
Зашто си попут дошљака у земљи
и путника што би тек успут да преноћи?
9 Зашто си као сметен човек,
као јунак немоћан да спасе?
А ти си међу нама, о, Господе,
и твоје је име призвано на нас.
Не напуштај нас!
10 Ево шта каже Господ овом народу:
„Они баш воле да лутају,
не спутавају у томе кораке своје.
И Господ их није прихватио
и сада се сећа њихових кривица
и казниће њихове грехе.“
11 Господ ми је рекао: „Не моли се за добро овог народа. 12 Постиће они, али ја нећу слушати њихов вапај. Жртвоваће они свеспалнице и житне жртве, али ја их нећу прихватити. Докрајчићу их мачем, глађу и помором.“
13 А ја сам узвратио: „О, Господе Боже! Ево пророци им говоре: ’Рат и глад нећете гледати! Неће вас то задесити! Јер ја ћу да вам дам сигуран мир на овом месту.’“
14 Господ ми је одговорио: „Ти пророци пророкују лаж у моје име! Ја их нисам послао и нисам их овластио. Нисам им објавио лажно виђење и обмањивачку гаталицу, јер то они пророкују по свом срцу. 15 Зато овако каже Господ о тим пророцима који пророкују у моје име. Ја их нисам послао да вам кажу: ’Рат и глад вас неће задесити у овој земљи.’ Скончаће ти пророци и од рата и од глади! 16 А народ коме је пророковано ће од рата и глади бити побацан по улицама Јерусалима. Неће бити кога да их сахрани – њих, њихове жене, њихове синове и њихове ћерке – и ја ћу по њима да излијем њихову злобу.
17 И ову ћу поруку још да им кажем:
’Роне сузе очи моје
и ноћу и дању без престанка,
јер је девица мог народа
разорена великим разарањем.
Јако је рањена.
18 Ако одем у поље –
тамо мачем поклани!
Ако одем у град –
тамо од глади болесни!
И пророк и свештеник
тумарају земљом и ништа не схватају.’“
19 Зар си Јуду сасвим одбацио?
Да ли ти је Сион души мрзак?
Зашто су нас ударио
и нема нам оздрављења?
Надали смо се миру –
а ничег доброга;
и времену оздрављења –
а оно страва!
20 Господе, ми смо свесни наше опакости
и кривице наших предака,
јер смо ти згрешили.
21 Не презри нас због свог имена!
Не понизи престо своје славе.
Сети се свог савеза са нама
и немој га раскинути.
22 Да ли неки од идола других народа шаљу кишу?
А небеса зар дају пљускове?
Зар ниси то ти, Господе наш Боже?
Ти све то чиниш
и ми те жељно ишчекујемо.
Јеремија 14
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Суша, глад и мач
14 Реч ГОСПОДЊА о суши дође Јеремији:
2 »Јуда тугује, градови јој пропадају.
За земљом кукају
и вапај се диже из Јерусалима.
3 Племићи шаљу слуге по воду.
Ови иду до чатрња, али воду не налазе;
враћају се ненапуњених врчева.
Унезверени и очајни, покривају главу.
4 Земља је испуцала,
јер нема кише.
Ратари су постиђени
и покривају главу.
5 Чак и кошута у пољу
тек рођено лане оставља,
јер нема траве.
6 Дивљи магарци
на голим висовима стоје
и као шакали дахћу.
Очи им ослабише,
јер нема зеленила.
7 Иако наши греси сведоче против нас,
ГОСПОДЕ, учини нешто Имена свога ради.
Јер, наше отпадништво је велико,
против тебе згрешисмо.
8 Надо Израелова,
његов Спаситељу у време невоље,
зашто си као дошљак у земљи,
као путник што сврати само да преноћи?
9 Зашто си као човек који се нашао у чуду,
као ратник немоћан да спасе?
Међу нама си, ГОСПОДЕ,
и ми твоје Име носимо.
Не иди од нас!«
10 Овако каже ГОСПОД о овом народу:
»Они воле да лутају,
ноге не штеде.
Зато нису мили ГОСПОДУ.
Сетиће се сада њихове опакости
и казнити их за њихове грехе.«
11 Потом ми ГОСПОД рече: »Немој да се молиш за добро овог народа. 12 Ако и посте, нећу услишити њихов вапај. Ако принесу паљеницу и житну жртву, нећу их прихватити, него ћу их уништити мачем, глађу и пошашћу.«
13 А ја рекох: »Авај, Господе ГОСПОДЕ, пророци су им стално говорили: ‚Нећете видети мача ни гладовати, него ћу вам дати трајан мир на овом месту.‘«
14 Тада ми ГОСПОД рече: »Пророци пророкују лажи у моје име. Нити сам их послао, нити их поставио, нити им говорио. Пророкују вам лажна виђења, гатања, ништавости и заблуде свога ума. 15 Стога овако каже ГОСПОД о пророцима који пророкују у моје име: Нисам их послао, а они говоре: ‚Ни мач ни глад неће дотаћи ову земљу.‘ Исти ти пророци страдаће од мача и глади. 16 А народ коме пророкују попадаће по улицама Јерусалима од глади и мача, а никог неће бити да их сахрани – ни њих, ни њихове жене, синове и кћери. Излићу на њих тешку невољу коју су заслужили.
17 »Овако им реци:
»‚Нека ми очи роне сузе
и дан и ноћ без престанка,
јер Девица-Кћи мога народа
тешку рану задоби, ударац жесток.
18 Одем ли у поље,
видим покошене мачем.
Одем ли у град,
видим глађу морене.
И пророк и свештеник
своје услуге нуде по земљи,
а немају знања.‘«
19 Зар си Јуду сасвим одбацио?
Зар Сион презиреш?
Зашто нас удари тако
да нам нема исцељења?
Миру се надасмо,
али ништа добро не дође,
времену исцељења,
а оно само ужас.
20 ГОСПОДЕ, признајемо своју опакост
и кривицу својих праотаца.
Заиста смо згрешили против тебе.
21 Имена свога ради,
не презри нас.
Не одузми част свом славном престолу.
Сети се свога савеза с нама
и не раскидај га.
22 Зар ништавни идоли народâ доносе кишу?
Зар небеса сама од себе шаљу кишу?
Не, него ти, ГОСПОДЕ, Боже наш.
Зато се у тебе уздамо,
јер ти си Онај који све то чини.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International