Add parallel Print Page Options

Мудрост

Боље је добро име од доброг мирисног уља
    и дан смрти од дана рођења.
Боље је ићи у кућу ожалошћених
    него у кућу где је гозба,
јер је то крај сваком човеку.
    Нека то срцем својим пригрли ко живи.
Од смеха је стрепња боља
    јер је у тужном лицу милина срцу.
Срце мудрих људи је у кући ожалошћених,
    а срце безумника у кући где је гозба.
Боље је слушати прекор мудрог
    него кад неко слуша песму безумника.
Наиме, смех безумника
    је попут праскања трновог грања под лонцем,
    али и то је пролазно.

Насиље и мудрог чини лудим,
    а у миту срце огрезне.

Крај неке ствари је бољи од њеног почетка
    и дуготрпељивост од бахатости.
Не нагли духом до јарости,
    јер јарост почива у недрима безумника.

10 Не питај: „Зашто су дани који су прошли бољи од дана који су дошли?“,
    јер такво питање није мудро.

11 Мудрост је добра као и наследство
    и на корист је онима које сунце обасјава.
12 Јер је у мудрости заклон
    као што је у новцу заклон,
али је предност познавања мудрости у томе
    што чува живот мудрих.

13 Размисли о делу Божијем:

ко је то кадар да исправи
    оно што он искриви?
14 У дану добрих ствари и ти добар буди,
    а у дану лоших ствари размисли о овом:
Бог је начинио обоје с разлогом,
    да човек не зна шта ће бити након њега.

15 Баш сам свашта видео у данима своје пролазности:

праведника који страда у својој праведности
    и неправедника који истрајава у својој неправедности.
16 Не буди претерано праведан
    и не чини себе премудрим.
        Зашто би се упропастио?
17 Не буди претерано зао
    и не буди луд.
        Зашто би умро кад ти време није?
18 Добро је да се држиш овог савета,
    а и претходни не испуштај из руке.
    Јер ко се боји Бога спасава се од свега.

19 Мудрост мудроме пружа више снаге
    него десеторици владара што су у граду.

20 Стварно, нема на земљи праведног човека
    који чини добро и не греши.

21 Елем, не мари за приче што их људи причају,
    да не би чуо како те твој слуга куне.
22 Јер, срце твоје зна
    да си често и ти клео друге.

23 И све сам то искушао мудрошћу, па рекох:

„Бићу мудар!“
    Али, то је било далеко од мене.
24 Шта год да се збива је далеко и предубоко.
    Ко ће то да докучи?
25 Тако сам срцем настојао да сазнам,
    да истражим, да нађем мудрост и смисао,
да откријем глупост неправде
    и лудост безумља.

26 И открио сам да је жена,
    која је као замка и чије је срце мрежа,
од смрти горча
    и да су јој руке као ланци.
Богоугодник од ње бежи
    док грешника она хвата.

27 Гле, то сам открио – говори проповедник –

док сам ствари по ствари тражио смисао,
28     за којим истрајно трагам душом
    и не налазим га:
од њих хиљаду човека једног сам нашао,
    али жену међу свим овима нашао нисам.
29 Ето, једно сам открио:
    Бог је људе створио честитима,
    али они којекакве сплетке траже.