Add parallel Print Page Options

Јов

А Јов је одговорио овим речима:

„О, кад би се туга моја измерити могла
    на теразијама, са свом несрећом мојом!
Од песка морског била би тежа
    и зато су речи моје непромишљене.
Ево, стреле су Свемоћнога у мени
    и њихов отров дух мој испија.
    Божији су се ужаси постројили против мене.
Њаче ли дивљи магарац крај испаше?
    Муче ли во покрај хране своје?
Једе ли се неосољено јело?
    Укусно ли је беланце јајета?
Ни да такнем тако нешто нисам хтео,
    а сад ми се храна моја огадила.

Ех, кад би се испунила моја молба
    и дао ми Бог чему се надам!
Кад би хтео Бог да ме скрши,
    да замахне руком својом и среже ме!
10 И даље би за мене то утеха била,
    скакао бих весело и у муци којој нема олакшања,
    јер нисам прећутао речи Светога.

11 А у чему је то моја снага да бих истрајао?
    И какав је то мој крај, па да ми се душа стрпи?
12 Јесам ли снажан као што је камен снажан?
    Да није моје тело од бронзе?
13 Није ли свака снага у мени нестала?
    Из мене је истргнут сваки напредак.

14 Ко ускраћује милост очајнику, пријатељу своме,
    одбацио је страх од Свемоћнога.[a]
15 А моја су ме браћа изневерила као поток непостојан,
    ко потоци сувих корита
16 мутних од леда,
    на којима се снег крије.
17 Када се истопе, они нестану.
    Када је топло, они испаре са свог места.
18 Вијугају стазе њихових токова,
    одлазе у пустару и нестају.
19 Погледом их траже каравани Теме
    и путници из Саве жељно их погледају.
20 И посрамили су се, јер су се поуздали,
    дошли су до њих и разочарали се.
21 А сада сте ви за мене такви – никакви –
    видели сте ужас и препали се!
22 Да ли сам вама рекао: ’Дајте!
    Од свога имања дајте откуп за мене;
23 избавите ме из руку злотвора,
    откупите ме из руку окрутних?!’

24 Научите ме, па ћу да заћутим.
    Објасните ми шта сам сагрешио.
25 Како су болне речи прикладне!
    Али кога то ваш прекор прекорева?
26 Јел’ мислите речи да прекорите
    и ветар очајникових жалопојки?
27 Па ви бисте и сироче оборили
    и погађали се за пријатеља свога!

28 Зато будите вољни да ме погледате,
    да ли ћу вас лагати у лице.
29 Молим вас, оканите се,
    нек не буде неправде! Прођите се,
    праведност је моја још увек овде!
30 Има ли неправде на језику моме?
    Зар уста моја не препознају зло?

Footnotes

  1. 6,14 Изворни језик је овде недокучив, па овај стих може да се преведе и овако: Очајнику је потребна оданост његовог пријатеља макар да је заборавио богобојазност.