Седам преосталих племена добија земљу

18 Цела израелска заједница окупи се у Шилу, па тамо поставише Шатор састанка. Земља је била покорена, ² али седам Израелових племена још није добило своје наследство.

³ Стога Исус Навин рече Израелцима: »Докле ћете оклевати да одете и запоседнете земљу коју вам је дао ГОСПОД, Бог ваших праотаца? ⁴ Изаберите по три човека из сваког племена, а ја ћу их послати да прођу земљом и опишу је имајући у виду своје наследство. Када се врате мени, ⁵ поделиће земљу на седам делова. Јуда ће остати на свом подручју на југу, а Јосифова племена на свом подручју на северу. ⁶ Када направите опис седам делова земље, донесите ми га овамо, а ја ћу за вас бацити коцку овде пред ГОСПОДОМ, нашим Богом. ⁷ Левити неће добити део земље међу вама, јер је њихово наследство да служе ГОСПОДУ као свештеници. Гад, Рувим и половина Манасијиног племена већ су добили своје наследство с оне, источне стране реке Јордан, које им је дао Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ.«

⁸ Док су се они људи спремали да крену, Исус Навин им заповеди да опишу земљу: »Идите и прођите земљом, опишите је и вратите се мени. Тада ћу ја овде у Шилу, пред ГОСПОДОМ, бацити коцку за вас.«

⁹ И људи пођоше и пропутоваше земљом, па саставише писмени опис земље, град по град, у седам делова. Онда се вратише Исусу Навину у табор у Шилу. ¹⁰ Исус Навин баци коцку за њих у Шилу, пред ГОСПОДОМ, и тамо расподели земљу Израелцима према њиховим племенима.

Подручје Венијаминовог племена

¹¹ Коцка паде на Венијаминово племе по његовим братствима. Подручје које им је додељено лежало је између Јудиног племена и Јосифових племена. ¹² На северу је њихова граница почињала на реци Јордан, пењала се северном падином Јерихона, продужавала на запад у Горје и завршавала се у пустињи Бет Авен. ¹³ Одатле је скретала ка јужној падини Луза, то јест Бетела, па се спуштала до Атрот-Адара преко планине јужно од Доњег Бет-Хорона. ¹⁴ Од планине јужно од Бет-Хорона, граница је скретала на југ, дуж западне стране, и завршавала се у Кирјат-Ваалу, то јест Кирјат-Јеариму, граду који припада Јудином племену. То је била западна граница. ¹⁵ Јужна граница је почињала на рубу Кирјат-Јеарима и ишла на запад до врела Нефтоаха. ¹⁶ Потом се спуштала до подножја планине преко пута долине Бен Хином, на северној страни долине Рефаим, па се спуштала даље у долину Хином и ишла надоле дуж јужне падине Јевусејског града до Ен-Рогела. ¹⁷ Затим је скретала на север, ишла до Ен-Шемеша, па даље до Гелилота, који гледа на превој Адумим, и спуштала се до камена Бохана сина Рувимовог. ¹⁸ Одатле је ишла до северне падине која гледа на Араву, па се спуштала у Араву. ¹⁹ Граница је даље ишла дуж северне падине Бет-Хогле и завршавала се код северног залива Сланог мора^[a], на јужном крају реке Јордан. То је била јужна граница. ²⁰ На источној страни граница је била река Јордан.

То су биле границе које су окруживале наследство Венијаминовог племена по његовим братствима.

²¹ Градови који су припадали Венијаминовом племену по његовим братствима били су: Јерихон, Бет Хогла, Емек Кециц, ²² Бет Арава, Цемарајим, Бетел, ²³ Авим, Пара, Офра, ²⁴ Кефар Амони, Офни и Гава – дванаест градова са њиховим селима. ²⁵ Гивон, Рама, Беерот, ²⁶ Мицпа, Кефира, Моца, ²⁷ Рекем, Јирпеел, Тарала, ²⁸ Цела, Хаелеф, Јевусејски град, то јест Јерусалим, Гиват и Кирјат – четрнаест градова са њиховим селима.

То је било наследство Венијаминових братстава.