Исаија 42 Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Слуга ГОСПОДЊИ
42 »Ево мога слуге, кога подржавам,
изабранога мога, миљеника моје душе.
На њега ћу ставити свога Духа
и он ће народима донети правду.
2 Неће викати ни подизати глас,
нити ће му се глас чути на улицама.
3 Трску згњечену неће сломити,
ни угасити фитиљ који тиња.
Заиста[a] ће донети правду;
4 неће устукнути ни обесхрабрити се
док правду не успостави на земљи.
У његово учење острва ће се уздати.«
5 Овако каже Бог, ГОСПОД,
који је створио небеса и разапео их,
који је разастро земљу
и оно што из ње излази,
који даје дах људима на њој
и живот онима који по њој ходају:
6 »Ја, ГОСПОД, позвао сам те у праведности.
Узећу те за руку, чувати те
и учинити да будеш Савез народу
и светлост незнабошцима,
7 да отвориш слепе[b] очи,
да изведеш сужње из затвора
и да из тамнице пустиш оне који седе у тами.
8 »Ја сам ГОСПОД – то ми је Име!
Не дам своју славу другоме
ни своју хвалу идолима.
9 Ево, збило се оно што је било пре
и сада објављујем ново;
пре него што настане,
ја вам најављујем.«
Хвалоспев ГОСПОДУ
10 Певајте ГОСПОДУ нову песму,
хвалоспев му певајте с крајева земље,
ви који пловите морем[c]
и све што је у њему,
острва и сви који на њима живе.
11 Нека радосно подигну глас
пустиња и њени градови,
насеља у којима живи Кедар.
Нека житељи Селе запевају од радости,
нека завичу са горских врхова.
12 Нека дају славу ГОСПОДУ
и изричу му хвалу по острвима.
13 ГОСПОД корача у бој као ратник,
као војник распирује свој гнев.
Снажно извикује бојни поклич
и снагу показује на непријатељима.
14 »Дуго сам ћутао, мировао
и суспрезао се.
Али сада, као жена која рађа,
вичем, сопћем и уздишем.
15 Опустошићу горе и брегове
и сасушити све њихово растиње.
Реке ћу претворити у исушену земљу,
а језерца исушити.
16 Слепе ћу повести путем
који не познају,
стазама њима непознатим.
Пред њима ћу таму претворити у светлост,
а неравнине поравнати.
То је оно што ћу учинити;
нећу их оставити.
17 А они који се уздају у идоле,
који ликовима говоре:
‚Ви сте наши богови‘,
они ће узмакнути у крајњој срамоти.«
Израел је глув и слеп
18 »Слушајте, глуви!
Гледајте, слепи, и видите!
19 Ко је слеп ако не мој слуга
и глув као гласник кога шаљем?
Ко је слеп као онај који ми се обавезао,
слеп као слуга ГОСПОДЊИ?
20 Много си видео, али ниси марио,
уши су ти отворене, али ништа не чујеш.«
21 Свидело се ГОСПОДУ
да ради своје праведности
свој Закон учини великим и славним.
22 Али ово је народ опљачкан и похаран.
Сви су ухваћени у јаме
и склоњени у затворе.
Као плен их одведоше,
а никог да их избави;
опљачкаше их,
а нико да каже: »Врати!«
23 Који од вас ће то чути
или на то обратити пажњу
у времену које долази?
24 Ко је предао Јакова да постане плен
и Израела пљачкашима?
Зар није ГОСПОД, против кога смо грешили?
Јер, нису хтели да иду његовим путевима,
нису се покоравали његовом Закону.
25 Зато је на њих излио свој пламтећи гнев,
страхоте рата, који их окружи огњем,
а они не схватише,
сажеже их, а они то не узеше к срцу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International