Дела апостолска 2

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Долазак Светог Духа

2 Када је дошао дан Педесетнице, сви су били заједно на једном месту. ² Одједном са неба дође хук, као када дува силан ветар, и испуни сву кућу у којој су седели. ³ Они угледаше нешто слично пламеним језицима, који се разделише, па се по један постави на сваког од њих. ⁴ И сви се испунише Светим Духом и почеше да говоре другим језицима како им је Дух давао да говоре.

⁵ А у Јерусалиму су боравили побожни Јудеји из сваког народа под небом. ⁶ Када се зачуо хук, народ се окупи, збуњен, јер је сваки од њих чуо апостоле како говоре његовим језиком.

⁷ Дивили су се и чудили, говорећи: »Зар нису сви ови који говоре Галилејци? ⁸ Па како их онда сваки од нас чује на језику свог родног краја^[a]? ⁹ Парћани, Међани и Еламци, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Азије, ¹⁰ Фригије, Памфилије, Египта и делова Либије око Кирине, дошљаци из Рима, ¹¹ Јудеји и прозелити, Крићани и Арапи – чујемо их како на нашим матерњим језицима објављују велика Божија дела!«

¹² И сви су, задивљени и збуњени, питали један другог: »Шта ово значи?«

¹³ А други су се подсмевали, говорећи: »Слатког вина су се напили.«

Петрова проповед на Педесетницу

¹⁴ Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте: ¹⁵ Ови људи нису пијани, као што ви мислите, јер тек је девет сати ујутро^[b]. ¹⁶ Него, ово је оно о чему је говорио пророк Јоил:

²² »Израелци, чујте ове речи: Исуса Назарећанина – човека кога вам је Бог потврдио делима силе, чудима и знамењима која је, као што и сами знате, преко њега учинио међу вама – ²³ њега сте ви, када вам је у складу са чврстом Божијом одлуком и предзнањем био предат, убили рукама безаконикâ приковавши га на крст. ²⁴ Али, Бог га је васкрсао, ослободивши га смртних мука, јер је било немогуће да га смрт задржи. ²⁵ Давид, наиме, каже за њега:

²⁹ »Браћо, могу вам сасвим поуздано рећи да је патријарх Давид умро и био сахрањен, и да је његов гроб међу нама до дана данашњег. ³⁰ Али, пошто је био пророк и знао да му је Бог уз заклетву обећао да ће једнога од његових потомака поставити на његов престо, ³¹ гледајући унапред, рече о Христовом васкрсењу:

³² Бог је овог Исуса васкрсао, а сви ми смо томе сведоци. ³³ Пошто је уздигнут Богу здесна, од Оца је примио обећаног Светога Духа и излио ово што сада гледате и слушате. ³⁴ Јер, Давид се није попео на небеса, него сâм каже:

³⁶ »Нека стога цео израелски народ поуздано зна да је овог Исуса, кога сте ви распели, Бог учинио и Господом и Христом.«

³⁷ Када су то чули, потресени у срцу рекоше Петру и осталим апостолима: »Шта да радимо, браћо?«

³⁸ А Петар им рече: »Покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар Светога Духа. ³⁹ Јер, то обећање је за вас и за вашу децу и за све који су далеко, које наш Господ Бог позове к себи.«

⁴⁰ И још их је многим другим речима опомињао^[c] и преклињао их говорећи: »Спасите се од овог исквареног нараштаја.«

⁴¹ Тада се крстише они који су прихватили његове речи. Тако им је тога дана било придодато око три хиљаде душа.

Заједнички живот верника

⁴² Они се посветише апостолском учењу, заједништву, ломљењу хлеба и молитвама. ⁴³ Страх обузе сваку душу, а апостоли су чинили многа чуда и знамења. ⁴⁴ А сви који су поверовали били су заједно и имали све заједничко. ⁴⁵ Продавали су своја добра и имовину и делили свима, како је коме било потребно. ⁴⁶ Сваког дана су се истрајно и једнодушно окупљали у Храму. По кућама су ломили хлеб и заједно јели радосног и искреног срца. ⁴⁷ Хвалили су Бога и уживали наклоност целог народа, а Господ им је сваког дана придодавао оне који су се спасавали.