Јов 37

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

37 »Од тога ми дрхти срце
    и хоће да искочи из груди.
² Слушајте тутњаву гласа његовог,
    грмљавину која му излази из уста.
³ Он муњу пушта испод целог неба
    и до крајева земље је шаље.
⁴ Иза тога глас му затутњи –
    то он грми гласом величанственим.
И више муње не зауздава
    кад му се једном зачује глас.
⁵ Бог чудесно грми својим гласом,
    велика дела чини, нама несхватљива.
⁶ Јер, он каже снегу: ‚Падни на земљу!‘
    и пљуску кишном: ‚Запљушти силовито!‘
⁷ Он сваком човеку спутава руке
    да сви људи његово дело упознају.
⁸ Звери одлазе у своје јазбине
    и тамо налазе заклон.
⁹ Вихор долази са југа,
    а студен од ветрова северних.
¹⁰ Лед настане од Божијег даха
    и широке воде се заледе.
¹¹ Он облаке пуни влагом
    и својом муњом их пара.
¹² По његовом налогу круже
    да изврше што год им заповеди
    на лицу целе земље.
¹³ Шаље их да казни људе
    или да наводни земљу
    или да покаже љубав.
¹⁴ Саслушај ово, Јове;
    стани и осмотри Божија чудесна дела.
¹⁵ Знаш ли како Бог заповеда облацима
    и чини да његова муња севне?
¹⁶ Знаш ли како висе мрачни облаци,
    чудесна дела Онога који је савршен у знању?
¹⁷ Ти, који се куваш у својој одећи
    кад се земља умири од јужног ветра,
¹⁸ зар можеш с њим да разапнеш небеса,
    чврста као ливено огледало?
¹⁹ Реци нам шта треба да му кажемо;
    у тами смо, па не знамо
    како да изложимо свој случај.
²⁰ Треба ли му рећи да ја хоћу да говорим?
    Ко би тражио да га прогутају?
²¹ Сад нико не може да гледа у светлост
    која блиста на небу пошто је ветар растерао облаке.
²² Са севера златан сјај долази –
    Бог у страхотном величанству стиже.
²³ Свесилни је ван нашег домашаја
    и узвишен је у сили и правди;
    у својој великој праведности никог не тлачи.
²⁴ Зато га људи поштују.
    Он не гледа оне који мисле да су мудри.«