Језекиљ 12

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Сликовит приказ изгнанства

12 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, ти живиш међу бунтовним народом. Они имају очи да виде, а не виде, и имају уши да чују, а не чују, јер су бунтован народ. ³ Зато, сине човечији, спреми ствари за изгнанство док је још дан, њима наочиглед, па иди одатле где си сад на друго место. Можда ће увидети, иако су бунтован народ. ⁴ Док је још дан, њима наочиглед, изнеси своје ствари спремљене за изгнанство, а увече, њима наочиглед, изађи онако како излазе они који одлазе у изгнанство. ⁵ Њима наочиглед, прокопај зид и изађи са стварима кроз њега. ⁶ Ствари упрти на плећа, њима наочиглед, и изађи у сутон. Покриј лице, да не видиш земљу, јер сам те ја учинио знаком израелском народу.«

⁷ И ја учиних како ми је заповеђено. Док је још био дан, изнех ствари спремљене за изгнанство, а увече прокопах зид рукама. У сутон изађох са стварима, носећи их на плећима, њима наочиглед.

⁸ Ујутро ми дође реч ГОСПОДЊА: ⁹ »Сине човечији, зар те онај бунтовни израелски народ није питао: ‚Шта то радиш?‘ ¹⁰ Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ово пророштво односи се на владара у Јерусалиму и на сав израелски народ који је тамо.‘ ¹¹ Реци им: ‚Ја сам вам знак.‘ Како си ти учинио, тако ће и они. Отићи ће у изгнанство као сужњи. ¹² Њихов владар ће упртити своје ствари на плећа у сутон и отићи. Прокопаће му отвор у зиду, да кроз њега изађе, а он ће покрити лице да не види земљу. ¹³ Разапећу своју мрежу, и он ће се ухватити у моју замку. Одвешћу га у Вавилон, у земљу Халдејаца, али је он неће видети, и тамо ће умрети. ¹⁴ Распршићу на све стране света^[a] све који су око њега – оне који му помажу и оне који га чувају – и потерати их исуканим мачем.

¹⁵ »Знаће да сам ја ГОСПОД када их распем по народима и расејем по земљама. ¹⁶ Али неколико њих поштедећу мача, глади и помора, да би међу народима којима дођу могли да причају о свим својим гнусобама. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.«

¹⁷ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹⁸ »Сине човечији, дрхти док једеш свој хлеб и треси се од страха док пијеш воду. ¹⁹ Реци народу земље: ‚Овако каже Господ ГОСПОД о онима који живе у Јерусалиму и у земљи Израел: Јешће свој хлеб у тескоби и пити воду у очају, јер ће им земља бити опустошена и остати без свега што је у њој због насиља које чине сви који у њој живе. ²⁰ Насељени градови биће разорени и земља опустошена. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.‘«

²¹ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ²² »Сине човечији, шта значи ова пословица коју имате у Израелу, а која каже: ‚Дани пролазе, а од виђењâ ништа‘? ²³ Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Учинићу крај тој пословици, па се више неће користити у Израелу.‘ Реци им: ‚Близу су дани када ће се сва виђења остварити. ²⁴ Јер, у израелском народу више неће бити лажних виђења ни ласкавих гатања. ²⁵ Ја, ГОСПОД, говорићу им, и то ће се испунити без одлагања. Јер, говорићу већ у ваше време, бунтовни народе, и испунити све што кажем, говори Господ ГОСПОД.‘«

²⁶ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ²⁷ »Сине човечији, израелски народ говори: ‚Виђење које он има за далеко је време; он пророкује о далекој будућности.‘ ²⁸ Зато им реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ниједна моја реч неће се више одлагати. Све што кажем, испуниће се, говори Господ ГОСПОД.‘«