Add parallel Print Page Options

Христова жртва принета једном заувек

10 Пошто Закон садржи само сенку будућих добара, а не стварност, он никада не може истим жртвама, које се непрестано из године у годину приносе, да усаврши оне који приступају Богу. Када би то могао, зар те жртве не би престале да се приносе? Јер, они који тако служе били би једном заувек очишћени и не би се више осећали криви за своје грехе. Али, жртве сваке године само подсећају на грехе, јер крв јунаца и јараца не може да их уклони.

Зато је Христос, улазећи у свет, рекао:

»Ниси желео жртве и приносе,
    него си ми припремио тело.
Паљенице и жртве за грех
    нису ти биле миле.
Тада рекох:
    ‚Ево долазим – о мени пише у књизи –
    да извршим твоју вољу, Боже.‘«(A)

Прво је рекао: »Ниси желео жртве и приносе, паљенице и жртве за грех, нити су ти биле миле«, иако Закон захтева да се приносе. А затим је рекао: »Ево долазим да извршим твоју вољу.« Тако он укида прво да би успоставио друго. 10 У складу с том вољом ми смо освештани приношењем тела Исуса Христа на жртву једном заувек.

11 Сваки свештеник из дана у дан стоји и обавља службу и непрестано приноси жртве, које никада не могу да уклоне грехе. 12 А када је Христос за сва времена принео једну жртву за грех, сео је Богу здесна 13 и од тада чека да његови непријатељи буду положени као подножје под његове ноге. 14 Јер, он је једном жртвом учинио заувек савршенима оне који се свештају.

15 А о томе нам сведочи и Свети Дух када каже:

16 »Ово је савез који ћу с њима склопити после ових дана, каже Господ:
    ставићу своје законе у њихово срце
    и уписати их у њихове мисли.«(B)

17 И:

»Више се нећу сећати њихових греха
    и њиховог безакоња.«(C)

18 А где су греси опроштени, ту више нема приношења жртава за њих.

Позив на истрајност

19 Зато, браћо, пошто имамо поуздање да крвљу Исуса Христа улазимо у Светињу над светињама, 20 новим и живим путем који нам је он отворио кроз завесу, то јест своје тело, 21 и пошто имамо и великог свештеника над Божијом кућом, 22 искреног срца приступајмо Богу у пуној вери, срца очишћеног од нечисте савести и тела опраног чистом водом. 23 Непоколебљиво се држимо наде коју исповедамо, јер је веран Онај који нам је дао обећање. 24 Пазимо на то да један другога подстичемо на љубав и добра дела. 25 Не пропуштајмо своје састанке, као што неки имају обичај, него бодримо један другога – утолико више уколико видите да се приближава Дан.

26 Јер, ако намерно грешимо пошто смо спознали истину, онда више нема жртве за грех, 27 него само страшно ишчекивање Суда и жестине огња који ће прождрети Божије противнике. 28 Ко одбаци Мојсијев закон, без милости се погубљује на основу сведочења два или три сведока. 29 Замислите колико ће гору казну заслужити онај ко погази Сина Божијег и нечистом сматра крв савеза којом је освештан и ко увреди Духа милости! 30 Јер, ми знамо Онога који је рекао: »Моја је освета, ја ћу узвратити«(D), и: »Господ ће судити свом народу«(E). 31 Страшно је пасти у руке Бога живога!

32 Сећајте се оних првих дана када сте, тек просветљени, поднели тешку борбу пуну страдања. 33 Понекад сте били јавно извргнути порузи и невољама, а понекад сте стајали раме уз раме с онима с којима се тако поступало. 34 Саосећали сте са сужњима и с радошћу примали отимање ваше имовине, знајући да имате боље и трајно имање.

35 Не одбацујте, дакле, своје поуздање – донеће вам богату награду. 36 Јер, потребна вам је истрајност да извршите Божију вољу и примите оно што је обећао. 37 Јер:

»Још мало, врло мало,
    и доћи ће Онај који долази, неће закаснити.
38 Мој праведник ће живети од вере,
    а ако одступи,
    нећу бити задовољан њиме.«(F)

39 Али, ми нисмо од оних који одступају, па пропадају, него од оних који верују и спасавају се.

10 Наиме, пошто је Закон тек сенка будућих добара, а не и са̂м облик ствари, он не може једним те истим жртвама, које се сваке године изнова приносе, усавршити оне који приступају Богу. Ако, дакле, они који су једном очишћени од греха не би више имали осећање кривице за грех, онда се жртве не би више приносиле. Овако, жртве сваке године подсећају на грехе, зато што крв бикова и јараца не може да уклони грехе.

Зато улазећи у свет, Христос говори:

„Жртве и приносе ниси пожелео,
    али си ми зато тело приправио;
у жртвама свеспалницама
    и жртвама за грех ниси уживао.
Тада рекох: ’Ево, долазим,
    да извршим вољу твоју, Боже,
јер је тако написано за мене у свитку.’“

Горе каже: „Жртве и приносе ниси пожелео, нити си у свеспалницама и жртвама за грех уживао“ (ово је рекао иако се жртве приносе по Закону). Онда наставља: „Ево, долазим да извршим твоју вољу.“ Тиме укида прво да би увео друго. 10 А ми смо посвећени тако што је Исус Христос принео своје тело једном за свагда.

11 Сваки свештеник, додуше, свакодневно врши своју службу приносећи увек изнова исте жртве, које никада не могу потпуно уклонити грехе. 12 А Христос је једном принео себе за грехе и заувек сео с десне стране Богу. 13 Он тамо чека све док његови непријатељи не буду постављени за постоље његових ногу. 14 Јер, он је једном жртвом заувек довео до савршенства оне који су посвећени. 15 А и Свети Дух нам сведочи о томе пошто је рекао:

16 „Ово је савез који ћу склопити са њима,
    након тих дана, говори Господ:
ставићу своје законе у њихова срца,
    и уписаћу их у њихов ум,
17 и нећу се више сећати њихових греха и безакоња.“

18 А кад су греси опроштени, жртве се више не приносе.

Надмоћност вере

Подстицање на истрајност

19 Према томе, браћо, имамо пуну слободу да уђемо у Светињу над светињама по крви Исуса, 20 који нам је отворио нови и живи пут кроз завесу, то јест, кроз своје тело. 21 И будући да имамо великог Свештеника који служи над домом Божијим, 22 приступајмо Богу с искреним срцем и с вером пуном поуздања, пошто су нам срца очишћена од зле савести, а тела опрана чистом водом. 23 Стога се чврсто држимо наде коју исповедамо, јер је веран онај који је обећао. 24 Усредсредимо се на то да подстичемо један другога на љубав и добра дела. 25 Не напуштајмо своју заједницу, као што неки обичавају, него охрабрујмо једни друге, тим пре што и сами видите да се приближава дан Господњи.

26 Наиме, ако својевољно грешимо и након што смо примили знање о истини, нема те жртве која ће уклонити грехе. 27 За такве остаје само страшно ишчекивање Суда и јаросни огањ који ће прождрети противнике. 28 Јер, кад неко преступи Мојсијев Закон, без милости умире на основу сведочења два или три сведока. 29 А замислите само колико ће строжу казну примити онај који презре Сина Божијег и сматра нечистом крв савеза којом је посвећен, те увреди Духа милости? 30 Ми, наиме, познајемо онога који је рекао: „Моја је освета, ја ћу узвратити“ и: „Господ ће судити своме народу.“ 31 Страшно је пасти у руке живога Бога!

32 Сећајте се прошлих дана, када сте, тек просветљени, постојано поднели многе невоље и патње. 33 С једне стране сте били јавно изложени вређању и невољама, с друге сте се и сами придружили онима с којима се тако поступало. 34 Ви сте, наиме, учествовали у патњама оних који су утамничени, и с радошћу прихватали када су вам отимали имовину, знајући да имате бољу и трајнију имовину. 35 Зато не губите своје поуздање које доноси велику награду.

36 Вама је, наиме, потребна истрајност да чините Божију вољу како бисте могли да примите оно што је Бог обећао.

37 „Јер још мало, врло мало,
    па ће доћи онај који долази,
    и неће закаснити.
38 А мој праведник ће живети од вере,
    а ако ли одступи,
    моја душа неће уживати у њему.“

39 А ми нисмо они који одступају на сопствену пропаст, него они који верују да сачувају своју душу.